Otvaranje kineskog tržišta, a uskoro i marokanskog, voćare stavlja pred ozbiljno iskušenje da, uz odgovarajući kvalitet, porade i na obogaćivanju sortimenta prilagođenog novim ukusima potrošača
Resorni ministar poljoprivrede najavio je, nakon nedavne posete Pekingu, da ćemo od novembra, osim svinjetine na kinesko tržište izvoziti i kukuruz i jabuke, bez ograničenja limita. Vest je to koja je svakako obradovala poljoprivredne proizvođače, posebno voćare. Jer činjenica je da nam izvoz jabuka zbog zastoja na ruskom tržištu, gde plasiramo 90 odsto proizvodnje, poslednjih godina rapidno pada, a alternativna rešenja, sem u najavi, nemamo!
Jabuka je, da podsetimo, uz malinu, sve donedavno bila naš glavni izvozni adut u voćarstvu. Međutim, od eksporta smrznute maline lane je zarađeno 226, a sveže jabuke svega 101 miliona dolara. Malina je, uprkos konstantnom nezadovoljstvu proizvođača cenovnom klackalicom, manje-više opravdala očekivanja, dok je eksport jabuka u odnosu na 2017. godinu bio slabiji za 26 miliona dolara.
Ovako lošem rezultatu najviše je kumovao reeksport jabuka, preko naših izvoznika, iz Grčke, Albanije, Hrvatske, pa i Poljske. Rusi su to, naravno, uočili i znatno pooštrili uslove i nametnuli nove obaveze našim izvoznicima. Na sve to morala je da reaguje Vlada Srbije donošenjem uredbe po kojoj je izvoz jabuka na rusko tržište dozvoljen samo firmama koje imaju vlastitu ili u zakupu hladnjaču s minimalnim kapacitetom od 500 tona za voće, odnosno 200 za povrće. Uz to firma ovlašćena za izvoz jabuka mora da poseduje prostor za klasiranje, pakovanje i fitosanitrani pregled kao i zaposlenog poljoprivrednog inžinjera zaštite bilja.
Hteli – ne hteli ruskoj strani moralo se udovoljiti, ali problem sa eksportom jabuka time ni izdaleka nije rešen. Otvaranje kineskog tržišta, a po najavama stručnjaka uskoro i marokanskog, proizvođače jabuka sada stavlja pred ozbiljno iskušenje. Jer, svetsko i evropsko tržište je neumoljivo, a kada je u pitanju proizvodnja jabuke, upozoravaju stručnjaci, sa voćarima treba mnogo više poraditi kako na odgovarajućem kvalitetu, tako i na novom sortimentu, zdravstvenoj bezbednosti i ispravnosti. Ništa manje nije bitno da se osigura kontinuitet proizvodnje i redovna isporuka bez odstupanja dogovorenih količina, što je u realizaciji izvoznih aranžmana naša poslovična boljka.
Odbrana rejtinga srpske jabuke – ozbiljni proizvođači su, verujemo, svesni toga – nije ni malo lak posao. Konkurencija na tržištu sve je jača i zahteva, uz konstantna ulaganja i obogaćivanje sortimenta prilagođenog novim ukusima potrošača. Rusko tržište sve je zahtevnije za naše proizvođače, ali od njega bez obzira na sve trenutne prepreke, svakako ne treba odustati već mu se prilagoditi. Isto to se odnosi i na kinesko i tržište Maroka gde tek treba da se pokažemo u pravom svetlu.
Na kraju treba reći i ovo: proizvođači, ali i država, kroz razne vidove subvencija i pomoći, uložili su nemala sredstva da se stvori imidž srpske jabuke u svetu. Stoga zbog trenutnog pada njenog izvoznog rejtinga ne treba očajavati već iz svega što se dešavalo izvući pouke i na pravi način odgovoriti na zahteve novih tržišta.
