Proizvođači na klackalici, a trgovci cene zidaju

Foto: Pixabay

Trgovinski koncern „Lidl“ primerom pokazuje kako je na liberalizovanom tržištu moguće pametno „upravljati cenama“ poljoprivredno-prehrambenih proizvoda

Republički zavod za statistiku u svom redovnom mesečnom izveštaju objavio je da je u decembru 2018. godine poskupela hrana za jedan odsto. Ekonomisti i agrarni stručnjaci predviđaju da nas već od marta-aprila čeka nestašica povrća i novi skok cena luka i krompira koji čine osnovu u ishrani većine domaćinstava. Koliko su za skupo povrće kao i donedavno sezonsko voće, krivi neposredni proizvođači, tržišne (ne)prilike, izvozno-uvozni lobi, lanjska sušna godina, ukupno stanje na robnim berzama… ili je nešto drugo posredi?

Činjenica je da Srbija proizvodi jeftiniju hranu nego što je to u nekim zemljama regiona ili Evropske unije. Kvalitet proizvoda nije sporan, tražnja je konstantna, ali tržište je „živo“ i cene ne miruju. Bez razlike da li se radi o povrću, voću, mesu… Zbog svega toga neposredni proizvođači, nedovoljno zaštićeni i cehovski organizovani, nikad nisu sigurni da li će i po kojoj ceni prodati ono što proizvedu. Na drugoj strani otkupljivači, prerađivači i trgovci, po već oprobanom receptu, zidanjem cena, dolaze do kakvog-takvog profita.

Za stabilniju cenovnu politiku poljoprivrednih proizvoda i tržišnu snabdevenost neophodna je dosledna borba nadležnih organa protiv sive ekonomije, eliminisanje nakupaca sa zelenih i kvantaških pijaca… To svakako spada među prioritete, ali suština je da se neposrednim proizvođačima stvori ambijent za stabilnu i dugoročnu proizvodnju poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Agroekonomisti smatraju da za jeftiniju hranu država, kroz agrarni budžet, mora znatno više da odreši kesu. Budžetsko izdvajanje za poljoprivredu, koliko god nadležni tvrdili suprotno, očito nije dovoljno da se dostigne željena stabilnost cena hrane na liberalizovanom tržištu.

Ništa manje nije nebitno, možda čak i najvažnije, jeste da se ozbiljno poradi na pronalaženju balansa između uvoza i izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Podaci Privredne komore Srbije za prvu polovinu 2018. godine govore da smo krompir uvozili iz velikog broja zemalja, pa čak iz Egipta i SAD, a crni luk iz Perua! Nije tajna da već godinama uvozimo kineski beli luk, ali je manje poznato da se na uvoznoj listi proizvoda nalazi i zelena salata iz Španije, krastavac iz Albanije, kao i ruska šargarepa. Uputno se zapitati: jesmo li zaista toliko bogati kada prosipamo devize za ono što sami možemo da proizvedemo!?

Nesporno je da, u odnosu na kapacitete i potencijale s kojima raspolažemo u agraru, imamo skupu hranu, kako domaću tako i onu iz uvoza.

Pojava nemačkog trgovačkog koncerna „Lidla“ najbolji je pokazatelj kako je moguće pametno „upravljati cenama“ poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. I istovremeno imati zadovoljnog potrošača, ali i proizvođača kao i dobavljača.

Komentari