Na ovom Javnom pozivu ne mogu da učestvuju poljoprivrednici kao fizička lica, već samo mikro, mala, srednja preduzeća i preduzetnici
Od kraja 2017, kada je objavljen prvi javni poziv iz IPARD programa do sada, raspisani su konkursi vredni 130 miliona evra, a do kraja 2019, prema najavama nadležnih, poljoprivrednicima, malim i srednjim preduzećima koji su završili svoje investicije, biće isplaćeno pet miliona evra iz ovog fonda. Za sada, na njihove račune leglo je 4,3 miliona evra.
Podaci koje su pre par dana izneli predstavnici Uprave za agrarna plaćanja govore da je u prvoj godini realizacije IPARD-a, 2018, podneto zahteva za ulaganja vredna 376.000 evra, i da u tom periodu nije isplaćen nijedan. U maju 2019. godine podneto je zahteva za investicije od 3,56 miliona evra, a isplaćeno je 286.000 evra, dok trenutno ima zahteva za 7,27 miliona evra.
Nedavno je okončan i drugi javni poziv za nabavku traktora i ispostavilo se da je od ukupnog broja predatih zahteva u okviru IPARD-a najviše njih upravo za ovu investiciju – čak 62 odsto. Opremu i mehanizaciju tražilo je 25 odsto podnosilaca, a za izgradnju objekata i skladišta konkurisalo ih je tek 13 odsto. To nije dobar pokazatelj ako se ima u vidu da IPARD program u fokusu nema traktore već ozbiljnije i zahtevnije investicije, poput izgradnje i opremanja objekata, bilo da je reč o farmama, plastenicima, vinarijama, mlekarama… Dakle, suština IPARD-a je ulaganje u investicije koje će obezbediti podizanje konkurentnosti naše poljoprivrede.
Upravo sada su otvorena dva takva javna poziva – za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava i za preradu poljoprivrednih proizvoda.
Javni pozivi
Poziv koji se odnosi na investicije u fizičku imovinu gazdinstava (Mera 1) privodi se kraju. Otvoren je do 23. decembra 2019. i na njega mogu da se jave poljoprivrednici – nosioci poljoprivrednih domaćinstava, zemljoradničke zadruge, te preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća. Prvi i osnovni uslov koji svako od njih treba da zadovolji je da budu upisani u Registru poljoprivrednih gazdinstava.
Javni poziv koji se tiče prerade poljoprivrednih proizvoda (Mera 3) otvoren je 26. novembra 2019. i trajaće do 24. februara 2020. Na njemu ne mogu da učestvuju poljoprivrednici kao fizička lica, već samo mikro, mala, srednja preduzeća i preduzetnici.
Na konkursu iz Mere 1 korisnici mogu da dobiju 3,9 milijardi dinara, dok im je u okviru konkursa iz Mere 3 na raspolaganju oko 5,5 milijardi. Lista prihvatljivih troškova u oba javna poziva je obimna i obuhvata veliki broj investicija. Najvažnija novina u odnosu na prethodne ovakve konkurse je ta što su, skladno izmenama IPARD programa kao krovnog dokumenta, uvedeni novi sektori – grožđe i jaja. Sada, pored proizvođača i prerađivača mesa, mleka, voća, povrća (i ostalih useva u Meri 1), mogu da konkurišu i proizvođači i prerađivači jaja i grožđa.
Povraćaj koji se dobija iz IPARD fonda iznosi 50 do 70 odsto vrednosti investicije, u zavisnosti od mere u okviru koje se konkuriše, starosti korisnika, područja na kojem se investira. Kada je o javnom pozivu za investicije u fizičku imovinu reč, može se zahtevati podrška, bez obzira na ukupnu vrednost investicije, za prihvatljive troškove u okviru sledećih granica: za voće, povrće, vinogradarstvo i ostale useve minimalni iznos je 5.000 evra, a najveći 700.000 evra, dok je za sektore mleko, meso i jaja najmanji iznos povraćaja 5.000 evra, a najveći 1.000.000 evra. U Meri 3 povraćaj iznosi i do 2.000.000 evra – toliko mogu da dobiju prerađivači mleka. Za sektor mesa, voća i povrća, sektor jaja i grožđa iznosi od 10.000 do million evra.
Postupak
Pored uvođenja novih sektora – jaja i grožđa, neke od značajnijih izmena IPARD pravilnika odnose se na pojednostavljenja u pripremi poslovnih planova i neophodne dokumentacije.
Uglavnom, i nakon dosadašnjih izmena pravilnika ostaju jednaki opšti uslovi za ostvarivanje prava na isplatu IPARD podsticaja – poljoprivredno gazdinstvo mora da ispunjava propisane uslove u oblasti zaštite životne sredine, javnog zdravlja, bezbednosti hrane, bezbednosti i zdravlja na radu. Gazdinstva koja imaju životinje treba da ispunjavaju uslove koji se tiču veterinarskog javnog zdravlja i dobrobiti životinja.
Ostaje isti i postupak za odobravanje prava na IPARD podsticaje koji se vodi pred Upravom za agrarna plaćanja, a koji je pak umnogome različit od postupka povodom zahteva za podsticaje iz nacionalnog budžeta, prevashodno zbog broja kontrola na licu mesta koje se obavezno sprovode.
Postupak se sastoji iz dve faze – faze odobravanja projekta i faze odobravanja isplate. Faza odobravanja projekta može da traje do devet meseci od dana podnošenja zahteva, a faza odobravanja isplate najduže do šest meseci od dana podnošenja zahteva za odobravanje isplate IPARD podsticaja.
Dosadašnja praksa pokazala je da faza odobravanja projekta ipak može da traje i duže od devet meseci, dok je isplata iz IPARD fonda trajala kraće od šest meseci – novac je na račune korisnika dolazio za mesec-dva.
Između ove dve faze investicija se realizuje u skladu sa rokom utvrđenim rešenjem o odobravanju projekta. Recimo i to da bi se u okviru iste mere konkurisalo na sledećem javnom pozivu, neophodno je da bude okončan postupak za ostvarivanje prava na IPARD podsticaje po prethodno odobrenom projektu.
Svi koji se odluče da konkurišu na IPARD-u treba da znaju da investiciju finansiraju sami, odnosno uz pomoć banaka ili fondova, a da im se novac (50 do 70 odsto) refundira kada s ulaganjem završe. Takođe, korisno je da znaju da povraćaj iz IPARD fonda dobijaju i na takozvane opšte troškove, koji uključuju troškove konsultantske agencije, izrade tehnoloških, arhitektonskih i drugih projekata.
Uslovi
Preduzeća iz agrobiznis miljea koja nameravaju da konkurišu za IPARD podsticaje za investicije u sektorima mleka, mesa, voća, povrća, jaja i grožđa do 24. februara, trebalo bi uveliko da su u pripremama za ovaj posao.
Među uslovima koje treba da ispune mlekare je da ispunjavaju veterinarsko – sanitarne propise za preradu mleka i da imaju utvrđen dnevni kapacitet objekta za preradu 3.000 do 100.000 litara. A novac iz IPARD fonda mogu da dobiju za izgradnju ili modernizaciju sabirnih centara za mleko, opremu za skladištenje i hlađenje, kao i specijalizovanu opremu za prevoz. Biće im refundirano i ulaganje u uspostavljanje sistema bezbednosti hrane (GHP, GPM, HACCP…). Takođe, mogu da kupe specijalizovana vozila za prevoz mleka, da ulažu u tehnologiju za uštedu energije, da digitalizuju proizvodnju…
Navedimo primer mlekare iz Paraćina koja je upravo podnela zahtev za isplatu novca iz IPARD fonda. Prošle godine prijavila se za prvi IPARD poziv iz mere koja se odnosi na preradu poljoprivrednih proizvoda i u okviru projekta u postojeće pogone ugradila je homogenizator, liniju za proizvodnju feta sira, kao i bazen ledene vode kapaciteta 8.000 litara. U ovoj mlekari kažu da će po realizaciji investicije, to jest po isplati, konkurisati na sledećem javnom pozivu, s obzirom da dosadašnjim ulaganjem nije iskoristila maksimalan iznos podsticaja od dva miliona evra.
U sektoru mesa takođe mogu da konkurišu oni koji ispunjavaju veterinarsko-sanitarne uslove za preradu i da imaju minimalni kapacitet klanja – deset goveda, 50 svinja, 50 ovaca ili 5.000 jedinki živine na dan. Kao primer prihvatljive investicije možemo navesti ugradnju nove opreme za mlevenje mesa, gajbe za meso… Firme iz ovog sektora mogu da se prijave i za izgradnju ili renoviranje objekata za klanje, rashladnih prostorija, za tehnologiju i opremu za tretman otpadnih voda…
Za prerađivače voća i povrća jedan od uslova je da na kraju investicije budu upisani u Centralni registar objekata u skladu sa zakonom koji uređuje bezbednost hrane. Navedimo primer firme iz Beograda koja se bavi proizvodnjom kečapa, majoneza, kompota, soseva… Preko IPARD-a konkurisala je za nabavku modularne mašine za punjenje i pakovanje dojpak ambalaže, španskog proizvođača i po rešenju o odobravanju projekta dobila je povraćaj 50 odsto vrednosti investicije. S obzirom na to da može da dobije IPARD podršku i za modernizaciju prostorija za preradu, objekte za čuvanje, pasterizaciju, zamrzavanje, uspostavljanje sistema bezbednosti hrane…, javiće se i na sledeće pozive iz Mere 3.
Na konkurs koji se odnosi na preradu, do 24. februara mogu da konkurišu i vinarije. Proizvođači vina koji apliciraju za IPARD podsticaje treba da u registru imaju upisano grožđe u skladu sa šifarnikom biljne proizvodnje i da na kraju investicije budu upisani u Vinogradarski i Vinarski registar u skladu sa zakonom kojim se uređuje vino. Takođe, kapacitet godišnje proizvodnje vina u njihovim vinarijama treba da se kreće u granicama od 20.000 do 1.000.000 litara.
Za prerađivače u sektoru jaja važno je da znaju da na kraju investicije moraju da imaju objekat za izradu proizvoda od jaja koji ispunjava veterinarsko-sanitarne, odnosno opšte i posebne uslove za higijenu hrane životinjskog porekla, upisan u Registar odobrenih objekata u skladu sa propisima kojima se uređuje veterinarstvo.
Autorka: Slađana Gluščević, direktorka konsalting agencije Smart IPARD
