Biljana Petrović: Uprava za agrarna plaćanja transformiše se u platnu agenciju

Biljana Petrović, Foto: UAP

Tehnički i kadrovski opremljena agencija neophodna je za direktna plaćanja u poljoprivredi

Ministarstvo poljoprivrede početkom marta za novog direktora Uprave za agrarna plaćanja imenovalo je Biljanu Petrović, diplomiranog sociologa iz Šapca. Na ovu odgovornu dužnost Petrovićeva je došla sa mesta direktora Odeljenja upravljanja prodajom u agrobiznisu NLB banke, gde je vodila tim od 30 zaposlenih koji su svakodnevno imali kontakte sa poljoprivrednim proizvođačima. Zamolili smo direktorku Petrović da nakon osam meseci rada, za poljoprivredni portal AgroFin.rs oceni učinak rada Uprave za agrarna plaćanja, saradnju sa poljoprivrednim gazdinstvima, efikasnost isplate subvencija, javne pozive IPARD programa…

AgroFin: Kako ocenjujete trenutnu situaciju u Upravi za agrarna plaćanja, u odnosu na stanje koje ste zatekli kada ste imenovani za direktora? Da li su u međuvremenu poboljšani kadrovski i tehnički kapaciteti Uprave?

Biljana Petrović: Da bi se veoma zahtevan posao Uprave za agrarna plaćanja obavio što efikasnije i transparentnije i poljoprivrednim proizvođačima na svaki način pomoglo u procesu ostvarivanja prava na podsticaje, u proteklom periodu je uložen veliki trud da se izmenom procesa rada ubrza i sama obrada zahteva. Na taj način smo otvorili prostor za uspostavljanje jednog efikasnijeg sistema isplate podsticaja u kojem će poljoprivrednici odgovore na podnete zahteve dobijati u najkraćem mogućem roku od kompletiranja zahteva. Veoma sam zadovoljna napretkom. Međutim, konačan sud daće sami korisnici, poljoprivredni proizvođači, u čijoj smo svi mi službi. Sve više smo usmereni ka njima i nastojimo da damo odgovor na svako njihovo pitanje i pomognemo im u samom procesu ostvarivanja prava na podsticaj, što će voditi većem broju i kvalitetu zahteva.

Takođe, kako bi ovaj sistem isplate podsticaja iz nacionalnog budžeta, kao i sprovođenje IPARD programa sprovodili na zdravoj i održivoj osnovi, neophodna su i kadrovska pojačanja, koja ćemo realizovati u narednom periodu kroz nekoliko faza. Preko javnog konkursa koji se u ovom trenutku sprovodi, dobićemo u najskorije vreme 31 koleginicu i kolegu, a u procesu usaglašavanja je i nova sistematizacija kao okvir za ove i nove izazove koji stoje pred Upravom za agrarna plaćanja.

Resorni ministar više puta je najavio transformaciju i reorganizaciju rada Uprave za agrarna plaćanja, a govori se i o izmenama Zakona o podsticajima i ruralnom razvoju. Šta sve to konkretno podrazumeva i na koji način će se odraziti na rad UAP?

-Po Akcionom planu za Poglavlje 11 – poljoprivreda i ruralni razvoj, Uprava za agrarna plaćanja treba da bude transformisana u platnu agenciju. Aktivno radimo na postizanju tog cilja jer nam je tehnički i kadrovski opremljena platna agencija neophodna za zatvaranje ovog veoma značajnog pregovaračkog poglavlja i priprema za sprovođenje Zajedničke poljoprivredne politike Evropske unije, pre svega prvog stuba koji se odnosi na direktna plaćanja u poljoprivredi. Uprava za agrarna plaćanja bi kao platna agencija imala veću nezavisnost i efikasnost u radu, ali i veće prisustvo na terenu kroz regionalne kancelarije koje su planirane u nekoliko gradova Srbije.

Koliko je realizacija IPARD programa usložila rad Uprave? Jeste li uspeli da se organizujete, imate li dovoljno obučenih kadrova za obavljanje svih poslova u vezi sa IPARD-om?

-Da bi zemlja koristila Instrument za pretpristupnu pomoć namenjen poljoprivredi i ruralnom razvoju (IPARD II) treba da ispuni velik broj zahteva i kriterijuma. Republika Srbija je uložila značajne napore i finansijska sredstva kako bi uspostavila strukturu neophodnu za sprovođenje mera ovog programa. Uspešno sprovođenje IPARD programa zahteva specifične kadrovske kapacitete koji se ogledaju ne samo u broju već i u posedovanju specifičnih znanja i veština. Na primer, neophodno je poznavanje nacionalnog i EU zakonodavstva, visok nivo znanja engleskog jezika, kao i poznavanje različitih oblasti, poput građevine, veterine, prerade poljoprivrednih proizvoda.

S obzirom da je IPARD novina u Srbiji, ne možemo da se oslonimo na institucionalno pamćenje, odnosno već postojeća iskustva i praksu, te zahtevne i dugotrajne obuke kadrova moramo da obavljamo sami, uz pomoć stranih eksperata. Ovaj proces se odvija konstantno, paralelno sa redovnim poslom koji naši zaposleni sprovode. Veliki izazov predstavlja i činjenica da naši kadrovi postaju sve interesantniji na tržištu rada zbog posedovanja atraktivnih znanja i veština koje su stekli kroz rad na investicijskim merama u okviru IPA instrumenta. Zato je neophodno posebnu pažnju posvetiti zadržavanju kadra, a ne samo prijemu novog.

Kakav je dosadašnji odziv poljoprivrednika na aktuelne IPARD javne pozive?

-Do sada je objavljeno i sprovedeno pet IPARD javnih poziva na koja je pristiglo 736 zahteva, a 118 poljoprivrednika je isplaćeno. U toku su dva javna poziva koja se sprovode u okviru Mere 1 Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava: Četvrti Javni poziv za podnošenje zahteva za odobravanje projekta za IPARD podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava u nabavku novog traktora i Peti Javni poziv za podnošenje zahteva za odobravanje projekta za IPARD podsticaje za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava.

Odziv je u okviru očekivanog i najveći broj zahteva je pristigao za nabavku novog traktora – već 180 zahteva, a konkurs je još uvek u toku. Imali smo nacionalni program za nabavku voćarskih traktora 2017. godine, jedan IPARD javni poziv, što svakako nije dovoljno za obnovu mehanizacije koja je stara oko 30 godina u proseku. Drugi javni poziv je namenjen i izgradnji i tek očekujemo pristizanje velikog broja zahteva pred kraj Javnog poziva koji je 23. decembra 2019. godine. Očekujemo da će novi IPARD sektor – proizvođači jaja u dobroj meri odgovoriti na ovaj javni poziv, s obzirom da kroz nacionalne mere ne mogu da ostvare podsticaje za zamenu postojećih kaveza obogaćenim kavezima, što je obaveza ispunjavanja standarda u oblasti dobrobiti životinja koji moraju da ispune do 1.1.2021. godine.

Foto: UAP

Poznato je da UAP na godišnjem nivou ima oko 500.000 isplata podsticaja. Koji su ključni problemi u radu i zašto dolazi do velikog kašnjenja u obračunu i isplati subvencija poljoprivrednim gazdinstvima? Kada će stočarima biti isplaćene zaostale subvencije za tov iz 2017. i 2018. godine?

-Zastoj u isplati podsticaja nastao je po završetku 2017. godine koja je bila jedna od najdinamičnijih i možda najvažnijih godina u UAP. Uspešno je sproveden zahtevan proces akreditacije za sprovođenje budžeta Evropske unije i nakon višegodišnjeg čekanja počeo je da se sprovodi IPARD program, dok su u nacionalne programe uvedeni novi programi za podršku mladim poljoprivrednicima i nabavku novog traktora, koji su se uz program nabavke mehanizacije i priplodnih grla sprovodili na nov način – na osnovu predračuna. Ovi programi su pobudili veliko interesovanje korisnika i pristigao je neočekivano veliki broj zahteva i treba pozdraviti nastojanje i nameru i Vlade Republike Srbije i samog Ministarstva poljoprivrede da izdvoji dodatna sredstva i isplati sve zahteve, pa i one koji bi zbog utroška sredstava inače bili odbijeni. Takođe, kako bi sva gazdinstva, bez obzira na veličinu i ekonomsku snagu, ušla u sistem podsticaja u poljoprivredi, velika je pažnja posvećena i demarkaciji IPARD i nacionalnih mera. Zato se čekalo usvajanje Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi za 2018. godinu, bez koje isplata zahteva nije bila moguća.

Šta je konkretno po pitanju isplata subvencija učinjeno?

-Kako bi nadoknadili zaostatak u obradi zahteva, angažovali smo sve kapacitete kojima raspolažemo, uveli povećane norme i prekovremeni rad i mogu reći da smo uspeli da isplatimo sve prihvatljive i administrativno uređene zahteve iz 2017. i 2018. godine. Ostao je mali broj administrativno nepotpunih zahteva koji će biti isplaćeni po ispravljanju nedostataka. Nakon prevazilaženja izazova zaostalih zahteva, ušli smo u zadovoljavajuću dinamiku obrade koju ćemo nastaviti da unapređujemo i ubrzavamo.

Kada bi trebalo da krene onlajn podnošenje zahteva za podsticaje i da li su u planu i neke druge novine u radu UAP u narednom periodu?

-Uprava za agrarna plaćanja je u ovoj godini intenzivno sprovodila aktivnosti vezane za digitalizaciju sistema isplate podsticaja u poljoprivredi. Realizovan je pilot projekat elektronskog podnošenja zahteva za podsticaje po košnici pčela, a razvijen je i softver za elektronsku obradu IPARD zahteva kako bi sledeće godine UAP prešla na ovaj način rada, i tako stvorila mogućnost za razvoj elektronskog poslovanja. Dalja dinamika razvoja ovih servisa i za ostale mere koje sprovodi UAP zavisiće i od složenosti dokumentacije neophodne za podnošenje zahteva, samog profila korisnika, kao i stepena umreženosti baza podataka različitih institucija koje su neophodne za administrativnu obradu ovih zahteva.

Najavljena je izrada pravilnika koji će poljoprivrednicima omogućiti nabavku traktora iz nacionalnih mera podrške. Kada se očekuje raspisivanje konkursa, kakvi traktori će se subvencionisati i pod kojim uslovima?

-Struktura poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji je složena i mahom je čine mala poljoprivredna gazdinstva koja proizvode za sopstvene potrebe. IPARD je na drugoj strani namenjen tržišno orijentisanim gazdinstvima srednje veličine koja imaju tendenciju rasta, i veliki broj gazdinstava u Srbiji ne može da ispuni stroge IPARD kriterijume. Ova gazdinstva mogu da računaju na podršku iz nacionalnog budžeta u svim investicionim merama, pa i pri nabavci novog traktora. Pravilnik kojim će se regulisati nabavka traktora je u procesu izrade, a u ovom trenutku mogu reći da je reč o traktorima jačine do 60 kilovata, a njime će biti obuhvaćeni korisnici koji obimom proizvodnje – registrovanim površinama zemlje, brojem životinja ili kapacitetima za odgoj životinja ne ispunjavaju IPARD uslove. Na primer, ako se neko bavi proizvodnjom maline, a ima manje od dva hektara pod zasadom ovog voća, moći će da nabavi traktor kroz nacionalni program, rekla je na kraju razgovora direktorka Biljana Petrović.

PODRŠKA MLADIM POLJOPRIVREDNICIMA

-Konkurs za podršku mladim poljoprivrednicima objavljen je 17. oktobra i već imamo 500 prijava. Do kraja konkursa, 31. decembra 2019. godine, očekujemo veliki broj prijava, naročito ako imamo u vidu da su uslovi ove godine povoljniji – pravo ostvaruju svi korisnici čija su gazdinstva osnovana posle 1.1.2018. godine i koji su posle tog datuma postali nosioci gazdinstva. Da li su pre toga bili članovi gazdinstva, neće se uzimati u obzir kao što je bio slučaj do sada. Naime, kroz praksu se pokazalo da je najveći broj podnetih zahteva bio neprihvatljiv upravo zbog činjenice da su korisnici bili članovi nekog gazdinstva pre propisanog perioda, navela je Petrovićeva.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno uz navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.agrofin.rs ako tekst preuzima onlajn medij.

Komentari