Uroš Davidović i Goran Eror – Umesto da pitaju, odgovaraju na pitanja

Davidović: Ministar poljoprivrede bih bio tek ako obezbedim subvencije kao u zemljama u okruženju; Eror: Pozicija ministra poljoprivrede je jedna od najnezahvalnijih u državi

Uroš Davidović, diplomirani veterinar iz Smederevske Palanke, iskusni novinar, voditelj, po potrebi i snimatelj, pa i producent, više puta je „podigao prašinu“ u pitanjima agrara, a u svojim emisijama, na kojoj god televiziji da se emituju, privukao je pažnju, ne samo gledalaca iz sveta poljoprivrede…

Goran Eror, njegov mlađi kolega, po obrazovanju ekonomista, iskustva stečena kroz odrastanje u Rivici kod Iriga, a takođe i novinarsku karijeru na Radio-televiziji Vojvodine, uspešno je preneo u emisije koje se bave pitanjima agrara, i postao TV lice čija se pojava nestrpljivo očekuje, kada god se govori o zemljoradnji.

AgroFin: Postavili ste neke standarde u agrarnom novinarstvu, ali, poznato je da ste se prvobitno školovali za drugu profesiju. Šta je presudilo da se nađete pred kamerama?

Uroš Davidović: Moje pojavljivanje pred kamerama je, u stvari, čist slučaj. Kao student veterine bio sam razočaran nedostatkom prakse, pa sam, samim tim, tragao svuda po Srbiji za mestima gde se gaji stoka, i gde je stočarstvo razvijeno, kako bih mogao da odem i da naučim nešto novo i da primenim svoje znanje. Upravo zbog toga, pratio sam, uz učenje, i emisije o poljoprivredi, pa sam, tako, jednog ranog jutra, posle cele noći nad knjigom, uhvatio samo poslednje kadrove emisije „Znanje na poklon“, i to baš deo u kojem su, igrom slučaja, baš tražili saradnike. Prijavio sam se, i gotovo zaboravio na to, ali, posle dva meseca sam pozvan i postao sam veterinar, koji je, u isto vreme i novinar…

Goran Eror: Pred kamerama sam se prvi put našao kao student druge godine Ekonomskog fakulteta, kada me je koleginica Teodora Dunčić pitala da li bih želeo da učestvujem u novom serijalu studentske emisije „Akademac“ na RTV-u. Nakon tri uspešne sezone „Akademca“, pomislio sam da sam završio sa televizijom, ali mi je ubrzo potom stigao poziv od urednice Poljoprivredne redakcije RTV-a, Vesne Jovanović , sa ponudom da budem prezenter novog projekta, emisije „Agrodnevnik“. Naravno, prihvatio sam i nakon toga moja karijera je išla uzlaznom putanjom, te danas mogu da se pohvalim da radim kao urednik i voditelj poljoprivrednih emisija „Brazde“, „Agrodnevnik“ i „Agromozaik“, kao i prezenter vesti i Dnevnika na RTV-u.

AgroFin: Odakle interesovanje baš za sektor agrara?

Uroš Davidović: Agrar smatram najfundamentalnijom ljudskom delatnošću, tim pre što hrana koja se proizvede na poljima postane deo nas, i upravo po tome se razlikuje od bilo koje druge proizvodnje. A mene su, od uvek, privlačile biološke nauke, tako da sam u poljoprivredi našao praktičnu mogućnost primene tih nauka. A kasniji put od zainteresovanosti za poljoprivredu, preko veterine do novinara, bio je relativno kratak…

Goran Eror: Ne znam koliko je javnosti poznato, ali ja potičem sa sela. Odrastao sam u malom mestu, Rivici kod Iriga i od detinjstva sam vezan za poljoprivredu. Moji roditelji se bave poljoprivredom, pa iako pomalo nelogično, umesto za ekonomiju, opredelio sam se za agrarno novinarstvo. Ako me pitate da li sam pogrešio, ne, nisam.

AgroFin: Koji su najveći profesionalni izazovi sa kojima ste se suočili, a koje je najlepše iskustvo u ovom poslu?

Uroš Davidović: Posao kojim se bavim, u 99 odsto slučajeva je lep, tako da je zaista teško odabrati najlepše iskustvo. Svako druženje sa dobrim ljudima i dobrim proizvođačima je lepo, a i same teme su lepe, neke manje, a neke više. A bilo je, naravno, i izazova, odnosno, tužnih priča. Kada sam radio intervju sa majkom Žike Rakićevića, poljoprivrednika koji je ostao bez obe ruke, i kada je ona zaplakala, ni ja nisam mogao da zadržim suze. Kada se porede sa ovom pričom, momenti sa promenom kuće za koju radim i sa sličnim svakodnevnim pitanjima, postanu daleko manje važni i lako se prevladaju…

Goran Eror: Najveći izazov za mene je bio kako ću odraditi prvu emisiju. S obzirom da se emituje uživo, mislio sam samo na to da se što pre završi. Trema je činila svoje, preznojavao sam se, ali na kraju je sve ispalo kako treba. Najlepše iskustvo u ovom poslu za mene je razgovor sa poljoprivrednicima. Kroz rad upoznajete dosta ljudi, svakodnevno ste sa njima, beležite njihove uspone i padove. Dragocenost razmene iskustava i mišljenja, najlepša je strana ovog posla.

AgroFin: Kakvo je Vaše viđenje trenutne situacije u agraru u Srbiji?

Uroš Davidović: Srpska poljoprivreda je trenutno polarizovana i još uvek se luta, tražeći najbolja rešenja za sve probleme sa kojima se suočava. Mora se uzeti u obzir da na agrar utiče jako mnogo faktora na koje se ne može uticati, a koji, dobrim delom, nastaju van Srbije. Samim tim, planiranje je jako teško. Uz to, imamo situaciju da jako mali broj ljudi ima i po 50, pa i 70 hiljada hektara, a da veliki broj gazdinstava ima i manje od jednog hektara oranica, a i jedni i drugi su poljoprivrednici. Njihovi interesi se, logično je, ne poklapaju, tako da to dovodi do velikih problema. Naravno, dok god je poljoprivrede i poljoprivrednika, postojaće i nada u dobru i rodnu godinu…

Goran Eror: U agraru nikada nije bilo jednostavno. Ako pogledamo kroz istoriju, videćemo da su poljoprivrednici možda i najviše stradali. Posleratna agrarna reforma, konfiskacija zemljišta i brojne druge nepravde, uticale su na to da poljoprivrednici postanu nepoverljivi. Danas je teško pronaći granu poljoprivrede u kojoj sa sigurnošću možemo reći da je profit izvestan, jer je sve podložno brzim promenama. Ako imate situaciju da za samo nekoliko dana cena tovljenika zabeleži pad od preko 40 dinara po kilogramu, onda ne možemo reći da je sjajno. Ali uprkos svemu, ipak ima potencijala u našem agraru. Ljudi na selima rade. Voćarstvo je nešto što trenutno ima dobru perspektivu, povrtarstvo takođe, za ratare znamo da imaju malu zaradu. Jedino što već duže vreme ima poteškoće je stočarstvo. Mlečnim govedarstvom se bavi sve manji broj ljudi i mislim da država mora nekim dodatnim merama podstaći tu granu poljoprivrede, jer se pribojavam da ćemo u suprotnom, biti svedoci da deca na selu neće imati prilike da vide kravu.

AgroFin: Da ste na poziciji ministra poljoprivrede, koje bi korake preduzeli, kako bi se stanje agrara popravilo?

Uroš Davidović: Poziciju ministra poljoprivrede ne bih ni prihvatao dok ne bih dobio čvrsta uveravanja da poljoprivrednicima mogu da ponudim subvencije i podsticaje u rangu onih koje dobijaju poljoprivrednici iz zemalja u okruženju. Samo u takvoj situaciji, kada bih za poljoprivrednike mogao da obezbedim subvencije, povoljne cene goriva i struje, mogao bih da budem dobar ministar.

„Jedan od provereno uspešnih modela prakse je i udruživanje u takozvane mašinske prstenove“

Goran Eror: Pozicija ministra poljoprivrede je jedna od najnezahvalnijih u državi. Kada je kišna godina i usevi pretrpe štete usled preteranih padavina, traži se podrška Ministarstva. Kada je godina sušna, kao što je bila recimo 2017, takođe se očekuje pomoć resornog ministra. Mi moramo biti svesni da ministar nije čarobnjak koji jednim štapićem može da reši sve naše probleme. Neophodno je preduzeti određene mere koje su dale rezultate u zemljama Evropske unije, počevši od uvođenja zelenog dizela, preko povećanja subvencija pa sve do podsticanja zadrugarstva. Ono što je evidentno jeste da Ministarstvo poljoprivrede čini napore da brojne i neretko nagomilane probleme u agraru reši. Do nekih rešenja će se doći lakše, do nekih malo teže, ali bitno je da postoji volja da se neke stvari konačno promene.

AgroFin: Kakva je, po Vašem mišljenju, pozicija agrara u odnosu na zemlje u okruženju, ali i zemlje sa razvijenom poljoprivredom?

Uroš Davidović: U ovoj situaciji, pravo je čudo da agrar uopšte opstaje, a rezultati koje postižu naši poljoprivrednici, kada se pogleda u kakvim uslovima rade, i više su nego dobri, tim pre što, kod nas, poljoprivreda stvara izuzetno velik deo bruto nacionalnog dohotka. Mora se, međutim, imati u vidu i to da je svaka zemlja koja je isključivo poljoprivredna, u stvari siromašna, i da je potrebno da industrija finansira poljoprivredu, a ne da se od novca iz poljoprivrede razvijaju fabrički pogoni.

Goran Eror: Ono što je evidentno to je da se puno radi na evrointegracijama, mada smo još uvek daleko od subvencija koje su dostupne evropskim poljoprivrednicima. Sa druge strane, nadam se da će IPARD pokazati da smo se približili evropskim tokovima. Razvijene evropske zemlje forsiraju proizvode koji nisu u sirovom obliku. To je model koji treba da prepišemo. Primer je Slovenija koja je po tom pitanju najviše odmakla, jer manje-više svaka kmetija, odnosno gazdinstvo, ima mini prerađivački pogon. Takođe, jedan od provereno uspešnih modela prakse je i udruživanje u takozvane „mašinske prstenove“. Takvih primera ima dosta u Francuskoj, a u pitanju je oblik udruživanja sredstava radi kupovine mehanizacije, koja iziskuje značajna novčana sredstva. Raduje me što se i svest naših poljoprivrednika menja, te često nailazimo na svetle primere u smislu nabavke nove mehanizacije i opreme, jer je osavremenjavanje proizvodnje ključ uspeha.

AgroFin: Koji je najveći izazov koji stoji pred poljoprivredom Srbije?

„U poljoprivredi nema lake i brze zarade“

Uroš Davidović: Situacija u kojoj se nalazimo, komplikovana je, i šanse da će naša zemlja postati deo EU u doglednoj budućnosti su se prilično smanjile. I dalje, međutim, EU jeste najveći izazov za agrar Srbije, jer već 15 godina mi imamo sve negativne strane i obaveze kao da jesmo članica EU, a sa druge strane, nemamo finansijsku pomoć kao zemlje članice ove organizacije. Trgovinski sporazumi kojima otvaramo granice su za nas nepovoljni, a i sama klima u kojoj se radi, stvarno su veliki izazov…

Goran Eror: Jedan od najvećih izazova sa kojim se poljoprivreda Srbije suočava je svakako IPARD. Sredstva iz pretpristupnih fondova Evropske unije trebalo bi iskoristiti u što većem procentu i koliko vidim, od kako su prvi konkursi raspisani, svi raspoloživi resursi usmereni su ka ostvarenju tog cilja.

AgroFin: Kakav je Vaš savet poljoprivrednicima? Šta gajiti, u šta uložiti novac? Koje grane poljoprivrede ili koji proizvodi bi trebalo da budu najprofitabilniji?

Uroš Davidović: Pitanje u šta uložiti novac i šta je najprofitabilnije, uvek je teško, i gotovo uvek bez pravog odgovora. Sigurno je jedno – u poljoprivredi nema lake i brze zarade, niti zarade bez ozbiljne investicije. Samim tim, sa malo para se u poljoprivredi ne može obezbediti kvalitetna egzistencija, ne može se obezbediti radno mesto, i stabilan prihod. Kada se uzme u obzir da na svaki posao u poljoprivredi utiče hiljade faktora, jasno je koliko je nezahvalno davati bilo kakve savete.

Goran Eror: Mislim da našim poljoprivrednicima nisu potrebni nikakvi konsultanti koji će im reći šta treba da rade. Iza njih je ogromno iskustvo, bili su suočeni sa raznoraznim situacijama i uvek su iz svake nevolje izašli jači. Moja sugestija, koju stalno propagiram i kroz emisije koje vodim i uređujem, je da se fokusiramo na plasiranje gotovih proizvoda na tržište, a za manja gazdinstva to je moguće isključivo kroz udruživanje. Ako vidimo da cena već nekoliko godina dovodi u pitanje profitabilnost neke proizvodnje, onda je najlogičnija stvar okretati se zadrugarstvu. Na taj način obezbeđuje se sigurnost plasmana i logično, profit. Još uvek je poljoprivreda naša razvojna šansa i najveća komparativna prednost, zato moramo učiniti sve kako bi zadržali mlade u ruralnim područjima i kako nam sela ne bi opustela.