Ko ima agro-silose ima i profit!

Foto: 123RF

Dok Pokrajina daje od 10.000 do 40.000 evra kredita za izgradnju skladišta, većina lokalnih samouprava, brojnim zahtevima i obimnom papirologijom, koči poljoprivrednike da se upuste u ovu vrstu investicije

Sve veći prinosi ratarskih kultura zahtevaju od poljoprivrednika odgovarajuće skladištenje i čuvanje roda kako bi održali kvalitet, a samim tim istovremeno postigli i bolju cenu na tržištu. Do pre 20-30 godina silose i odgovarajuću opremu za skladištenje uglavnom su imali poljoprivredni kombinati ili preduzeća, kao i jedan deo zemljoradničkih zadruga. Sa procesom privatizacije i ukrupnjavanja poseda u međuvremenu je značajno promenjena imovinska karta u poljoprivredi. No, generalno, još uvek je mali broj gazdinstava sa sopstvenim skladišnim kapacitetima, a oni koje poseduju najčešće su nedovoljni za smeštaj kompletnog roda.

U novonastalim okolnostima, a naročito zbog čestih turbulencija na tržištu i niskih cena ratarskih kultura, boljestojeći poljoprivrednici shvatili su da bez sopstvenog skladištenja i čuvanja žitarica sa njiva, nema zarade. Tako su, na privatnim ili zakupljenim parcelama, u poslednjih desetak godina podignuti i sve više niču brojni agro-silosi različitog kapaciteta i namene. Najviše ih je, što je i razumljivo, u Vojvodini, a mnogo manje u centralnoj Srbiji.

Među onima koji su podigli sopstvene skladišne kapacitete su otac i sin Šandor i Akoš Tot iz Feketića. Totovi obrađuju preko 200 hektara zemlje, uzgajaju sve ratarske kulture, uključujući i uljanu repicu i šećernu repu. Pre nekoliko godina, u krugu svog porodičnog imanja, uspeli su da, uz pomoć sredstava iz Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu i Fonda mađarske vlade „Prosperitati“, izgrade silos kapaciteta 400 tona.

-To nam sada omogućava da sačuvamo rod do za nas najbolje cene na tržištu. Pokazalo se to poslednjih godina u većini slučajeva dobro kada je u pitanju pšenica, kukuruz, ali ne, recimo, i kod soje. Lane smo, neposredno nakon žetve, mogli da je prodamo znatno skuplje nego što smo to uradili nekoliko meseci kasnije, ali to je sve stvar sopstvene procene tržišta u datom momentu, kaže za AgroFin Šandor Tot. On napominje da su tržišna kretanja i otkupne cene generalno rizici na koje proizvođači ne mogu da utiču, ali čuvanjem roda u svojim silosima mogu donekle da ih amortizuju.

Prateći potrebe i trendove investiranja u poljoprivredi, Pokrajinska vlada i Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu već pet-šest godina raspisuju kreditne linije za izgradnju silosa i opreme za skladištenje. Pokazalo se to kao pun pogodak, jer za sredstva namenjena podizanju silosa, podnih skladišta i hladnjača među poljoprivrednicima u Vojvodini postoji veliko interesovanje. Tome u prilog govori da od svih konkursa koji u pokrajini postoje planirana sredstva za ovu namenu najbrže “odu”.

Pokrajinski fond za razvoj poljoprivrede i ove godine je raspisao konkurs kojim se zainteresovanim registrovanim gazdinstvima odobrava minimalno 10.000, a maksimalno 40.000 evra kredita za izgradnju objekata za skladištenje žitarica, voća i povrća.

-Krediti su sa rokom otplate 36 meseci i grejs periodom od godinu dana i kamatom od 1,5 odsto na godišnjem nivou. Nakon isteka grejs perioda otplata kredita realizuje se u sedam jednakih rata sa šestomesečnim anuitetima, kaže za naš portal Aleksandar Bogdanović, direktor Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede i ističe da se krediti odobravaju sve do utroška planiranih sredstava za ovu namenu.

Interesovanje za ovaj konkurs je veliko, ali poljoprivrednici u pojedinim sredinama izražavaju bojazan da neće uspeti da na vreme prikupe svu potrebnu dokumentaciju kako bi mogli da apliciraju za sredstva. Za sve tipove silosa kao i podnih skladišta neophodno je i pribavljanje građevinske dozvole, dokumentacije za komunalnu infrastukturu, kao i dobijanje energetske saglasnosti, što u praksi dosta sporo ide.

-Lokalne samouprave po tom pitanju moraju biti mnogo ažurnije i sa više sluha za potrebe poljoprivrednika. Uputili smo nedavno apel svim opštinama i očekujemo da ove godine, kada je reč o izdavanju svih potrebnih dozvola, procedure budu jednostavnije i znatno efikasnije, rekao je Mladen Petković, pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu.

U ovom sekretarijatu kao pozitivan primer navode lokalnu samoupravu u Žablju. Opštinska uprava uspela je lane da u rekordno kratkom roku obezbedi sve uslove, građevinsku kao i sve ostale dozvole, da kompanija „Mistral komerc“ izgradi četiri najmodernija silosa za smeštaj žitarica u Čurugu. Za poljoprivrednike žabaljske opštine kao i drugih okolnih mesta otvaranje novog otkupnog centra puno znači, s obzirom da u Šajkaškoj nema puno odgovarajućih skladišnih kapaciteta za smeštaj roda.

Ovaj i slični primeri pokazuju da poljoprivrednici postaju sve više svesni da bez ulaganja u sopstvene smeštajne kapacitete nema zarade. Višegodišnje analize tržišnih cenovnih kretanja poljoprivrednih proizvoda pokazuju da se čuvanjem roda, na primer – pšenice, za samo nekoliko meseci može gotovo udvostručiti prihod.

Komentari