Proizvođačima šećerna repa i dalje donosi najveću dobit, ukazuje istraživanje u publikaciji PKV „Gde je profit u poljoprivredi“
Da je u poljoprivredi u našim uslovima lakše nešto proizvesti nego prodati najbolje znaju tržišno usmerena porodična poljoprivredna gazdinstva. Njihov opstanak svake godine praktično zavisi od toga kako će proći na uvek nestabilnom tržištu poljoprivrednih proizvoda, a još više pokazuje koliko su sa svojim proizvodima konkurentni. Ako nemaju čvrste ugovore sa otkupljivačima ili nisu vezani za neku od zadruga mahom su neorganizovani i prepušteni samo sebi što im se često, kod procene tržišnih (ne)prilika, vraća kao bumerang.
Da se to ne bi dešavalo i da bi pomogli poljoprivrednicima da se što bolje snađu i pozicioniraju svoje proizvode na tržištu, Privredna komora Vojvodine izdala je publikaciju „Gde je profit u poljoprivredi“. Autorski tim predvođen Jelenom Drobnjak, sekretarom Udruženja poljoprivrednika PKV potrudio se da do najsitnijih detalja sagleda rashode i prihode kao i rentabilnost u svakoj od linija biljne proizvodnje. Kalkulacije su, zbog jednostavnijeg obračuna, prilagođene površini jednog hektara sa osnovim elementima ekonomičnosti i preporukama kako da gotov proizvod postigne bolju konkurentnost i najbolju moguću cenu na tržištu. Prosečni prinosi kao i njihova vrednost za period od 2016. do 2018. godine preuzeti su iz informacione baze Ministarstva poljoprivrede (STIPS) i Republičkog zavoda za statistiku.
-Cilj publikacije nije da poljoprivrednim proizvođačima daje gotova rešenja već isključivo preporuke šta im je, na osnovu ekonomičnosti i rentabilnosti proizvodnje, činiti da dobiju konkurentan proizvod namenjen tržištu. Rezultati do kojih smo došli su orijentacioni i poljoprivrednici tako treba da ih prihvate. Jer, poznato je da na uspešnost poslovanja utiču brojni faktori, pre svega klimatski, pa kvalitet zemljišta, pravilna primena agrotehničkih mera, cena radne snage…, kaže Drobnjakova.
Vrlo su zanimljive konstatacije i zaključci do kojih je, tokom opsežnog istraživanja, došao autorski tim PKV u sagledavanju ekonomskih efekata u proizvodnji žitarica.
-Ustanovljeno je da se najveća dobit po hektaru površine ostvaruje se sejanjem kukuruza, 33.202 dinara, zatim pšenice 10.113, sledi ozimi ječam 7.205… U posmatranom dvogodišnjem periodu najmanje isplativa bila je proizvodnja jarog ječma gde je dobit iznosila 6.865 dinara po hektaru, navodi Jelena Drobnjak.
Za razliku od žitarica, proizvodnja industrijskog bilja je za poljoprivrednike, pokazalo se, kudikamo unosnija.
-Uprkos svim teškoćama oko plasmana, posebno nakon ukidanja kvota Evropske unije, šećerna repa proizvođačima donosi najveću dobit – 58.448 dinara po hektaru. Sledi uljana repica (25.565), pa soja (21.525), a najmanja je, na opšte iznenađenje istraživača, zarada u proizvodnji suncokreta – 11.540 dinara po hektaru, kaže Drobnjakova i napominje da je 2015. godine suncokret po tržišnoj ceni i isplativosti bio daleko ispred uljane repice i soje.
Sekretar Udruženja poljoprivrednika PKV ističe da publikacija „Gde je profit u poljoprivredi“ ukazuje na svu nesigurnost proizvodnje u poljoprivredi u našim uslovima gde, po nepisanom pravilu, „dva i dva ne znače četiri“ već i nešto manje, a ređe više. Bez obzira da li je reč o žitaricama, industrijskom bilju, voću, povrću…
-To je surova realnost s kojom se proizvođači danas suočavaju na liberalizovanom tržištu poljoprivrednih proizvoda. Malim proizvođačima je svakako najteže da opstanu u uslovima kada vlada velika konkurencija, stoga moraju da se udružuju, zaštite svoj proizvod i izbore se za njegovu što bolju cenu, zaključuje Jelena Drobnjak.
U narednom periodu objavljivaćemo serijal tekstova u kojima ćemo obrađivati teme iz publikacije PKV „Gde je profit u poljoprivredi“. Čitajte AgroFin.rs i investirajte pametno!
