Kada se radi o agraru, još ništa se konkretno ne čini da se u praksi nešto promeni
Poslednjih deceniju-dve svedoci smo nekontrolisanih vremenskih ćudi i to u najekstremnijem obliku, što se posebno odražava na poljoprivredu. Obilne padavine, poplave, kao i podzemne vode uništavaju useve, voćnjake, povrtnjake… Štete zbog klimatskih promena praktično su nesagledive, a stručnjaci tvrde – biće još i veće ako se poljoprivrednicima ne pomogne da preduzmu adekvatne mere i prilagode se novonastalim okolnostima.
-Uticaj klimatskih promena najviše se odražava na biljnu proizvodnju, ali i na voćarstvo i stočarstvo, zbog dugotrajnih vodoleža na pašnjacima i livadama. Sveukupno gledajući, ekstremni vremenski uslovi negativno utiču na količinu, a posebno na kvalitet prinosa, što je posebno izraženo u voćnjacima koji nemaju protivgradne mreže i antifrost sisteme, a takvi su u Srbiji u većini, kaže dr Zoran Keserović, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
Borba sa klimatskim promenama za poljoprivredne stručnjake i ljude od nauke svakako je veliki izazov. Jer, neophodno je, u prvom redu, u kraćem i dužem vremenskom periodu proučiti reakcije biljaka, njihovu prilagodljivost, (ne)otpornost na svaku vrstu klimatskih promena, od najslabijih, uobičajenih, do ekstremnih.
-Paralelno sa tim, to iziskuje i promenu načina obrade zemljišta i gajenja poljoprivrednih kultura, posebno unos organskog i mineralnog đubriva, što sve i te kako može da utiče na manje ili veće prinose u budućnosti. Posebno poglavlje za proučavanje svakako je prilagođavanje i ponašanje životinja u klimatskim promenama, što je od velike važnosti za sveukupni dalji razvoj stočarstva, ističe dr Ružica Stričević sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, koja već duže vreme u svojim stručnim radovima ukazuje da klimatske promene znatno utiču na poljoprivredu i da je zadatak struke da poljoprivrednicima pomogne kako da se što bezbolnije prilagode vremenskim ćudima.
Za našu zemlju to je od posebnog značaja, zbog činjenice što je tim vrhunskih poljoprivrednih stručnjaka Evropske unije već napravio mapu – „Projektovani uticaj klimatskih promena u različitim evropskim regionima“. Po njoj Srbija, zajedno sa Grčkom, Bugarskom i Rumunijom, spada u visokorizične po porastu padavina temperature, suša i toplotnog stresa, što će već u bliskoj budućnosti neminovno usloviti opadanje prinosa žitarica i drugih poljoprivrednih kultura. Severni deo Vojvodine, po ovoj mapi, u budućnosti čekaju obilnije zimske padavine, poplave i veći rizik od erozije zemljišta.
Borba sa klimatskim promenama, sa ciljem pomoći poljoprivrednicima u Srbiji je praktično još uvek u povoju. Sveobuhvatna stručna analiza i mere države na globalne klimatske promene još ne postoje, kao ni model ponašanja u slučajevima ekstremnih vremenskih uslova. Na državnom nivou jeste sazrela svest da borba sa klimatskim promenama nema alternativu, i da mere zaštite moraju da imaju prioritet, ali se još ništa, bar kada se radi o poljoprivredi, konkretno ne čini da se u praksi nešto promeni. Tim pre što je poljoprivreda privredna grana koja, kako tvrde naučnici, znatno utiče na promenu klime jer je izračunato da, na globalnom nivou, emituje oko devet odsto od ukupne količine GH gasova, koji izazivaju efekat takozvane „staklene bašte“.
Da podsetimo, Vlada Srbije je još 2014. godine oformila Nacionalni savet za klimatske promene sa zadatkom da, između ostalih zaduženja, pripremi i predloži nadležnim ministarstvima i Vladi usvajanje zakona o klimatskim promenama. To je uostalom i obaveza koju od nas, kao države kandidata za članstvo, traži i Evropska unija. Iako je proteklo već pet godina, zakon, uprkos najavama nadležnih, još uvek nije donet. Ministar zaštite životne sredine u Vladi Srbije Goran Trivan više puta je javno isticao da će tekst predloga Zakona o klimatskim promenama biti pred poslanicima Skupštine Srbije sredinom ove godine. Kako sada stvari stoje, po svemu sudeći, o njemu se u nacionalnom parlamentu neće raspravljati pre jeseni.
Ministar Trivan nedavno je obznanio da, pre usvajanja zakona, treba da se donese Nacionalna strategija borbe protiv klimatskih promena sa akcionim planom, na čemu se uveliko radi. Time bi, kako je naglasio, praktično bilo započeto uspostavljanje strateškog i političkog okvira borbe protiv klimatskih promena, odnosno niskougljeničnog razvoja na ekonomski isplativ način, u skladu sa politikom Evropske unije i Okvirne konvencije UN o promeni klime.
Činjenica je da sa klimatskim promenama moramo da živimo, sada i u budućnosti, jer se ne dešavaju samo drugima već i nama. To neminovno zahteva novi pristup poljoprivrednoj praksi i proizvodnji hrane, a paralelno sa tim treba da usledi i odgovor samih poljoprivrednika, koji zbog zajedničkih, ali i sopstvenih interesa, svakako mora biti pozitivan i kooperativan.
ADAPTACIJA POLJOPRIVREDNIKA U EU NA VREMENSKE MENE
Za razliku od nas, u zemljama Evropske unije već se uveliko radi na adaptaciji poljoprivrednika i stočara, u skladu sa prognoziranim klimatskim i vremenskim menama. Stručnjaci, na brojnim edukativnim seminarima, savetuju poljoprivrednike o promeni plodoreda radi što boljeg korišćenja raspoložive vode, a i datumi setve se prilagođavaju novim temperaturnim uslovima i padavinama. U skladu sa tim, više se stavlja akcenat na useve koji su prilagodljiviji novim vremenskim promenama i sadi drveće koje, zbog konfiguracije terena, otežava brzo oticanje padavina i istovremeno štiti biljke od vetrova. Isto tako, evropski stručnjaci preporučuju korišćenje mašina i alata koji troše manje energije, kao i veću upotrebu biomase i biogasa.
