Odzvonilo zapuštenim oranicama?

Foto: Pixabay

Radna grupa Ministarstva poljoprivrede stala na stanovište da zemlja, bilo državna ili privatna, u cilju očuvanja ukupnog zemljišnog fonda, ne sme biti u parlogu

Suočeno sa brojnim primedbama poljoprivrednika, a istovremeno na terenu uviđajući propuste u sprovođenju Zakona o poljoprivrednom zemljištu, Ministarstvo poljoprivrede već duže vreme radi na donošenju novog zakona. Razlog više je svakako što, u međuvremenu donete izmene zakona 2015. i 2017. godine koje su se odnosile prvenstveno na zakup državnog poljoprivrednog zemljišta i ograničavanje kupovine zemlje strancima, nisu dale očekivane rezultate.

-Rasprava o donošenju novog Zakona o poljoprivrednom zemljištu zasad teče sporo, ali zato ima i razloga. Želimo da predlog budućeg novog zakonskog teksta bude temeljno pripremljen, da u raspravi učestvuju svi koji su na bilo koji način vezani za korišćenje poljoprivrednog zemljišta, kako bi se u praksi došlo do najcelishodnijih rešenja, prvenstveno za izdavanje zemlje u državnoj svojini, ali i očuvanje poljoprivrednog zemljišta privatnih lica, kaže pomoćnik ministra poljoprivrede Nenad Katanić.

Da podsetimo, važeći Zakon o poljoprivrednom zemljištu donet je 2008. godine, a njegova primena, sa svim podzakonskim akatima, počela je praktično godinu dana kasnije. U praksi se pokazalo da je neažurnost i selektivno primenjivanje zakonskih odredbi, najviše u lokalnim samoupravama, naročito koji se odnose na licitaciju i zakup zemlje u državnom vlasništvu, glavni kamen spoticanja u njegovoj primeni. Pogotovo se to odnosi na poljoprivredno zemljište u Vojvodini u kojoj država ima i najveće površine u svom vlasništvu i gde su, već duže vreme, praktično najveća razmimoilaženja između stočara koji, po zakonu, imaju pravo prečeg zakupa, i poljoprivrednika koji se isključivo bave ratarskom proizvodnjom.

Katanić nagoveštava da Radna grupa, kao zakonsko rešenje, ozbiljno razmatra opciju zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta na duži rok.

-Radimo na definisanju predloga zakona da se stočarima omogući zakup državnih oranica na najmanje osam, a ratarima na četiri godine. To su, zasad, predlozi, a videćemo još šta kažu sami poljoprivrednici, koliko im to odgovara. Mladi poljoprivrednici do 40 godina starosti takođe bi trebalo da, u odnosu na dosadašnju praksu, dobiju znatno povoljnije uslove za zakup kao i kupovinu državnih njiva sa rokom otplate od najmanje 20 godina i kamatom jedan odsto na godišnjem nivou, kaže Katanić.

Nenad Katanić, Foto: Privatna arhiva

Kada se radi o postupku izdavanja državne zemlje traže se zakonska rešenja kojim bi se ceo proces, od licitacije do potpisivanja ugovora, učinio bržim i efikasnijim.

-Insistiramo da se, uz izdavanje zemlje na duži vremenski period, ubuduće posebno obrati pažnja na poštovanje agroekonomskih rokova. Time bi se poljoprivrednicima omogućilo da, što do sada nije bilo moguće, dugoročno planiraju proizvodnju i investicije, jer to sada sa najčešće jednogodišnjim zakupom nisu mogli, napominje Katanić.

Pomoćnik ministra poljoprivrede objašnjava da i postojeća zakonska regulativa omogućava lokalnim samoupravama višegodišnji zakup. U praksi se to izbegavalo jer je veliki broj opština imao obavezu da, po Zakonu o restituciji, vrati određeni broj državnih parcela bivšim vlasnicima ili njihovim potomcima.

-Do aprila prošle godine, po Zakonu o restituciji, nekadašnjim vlasnicima ili potomcima mogla je da bude vraćena bilo koja parcela iz komasacione mase koja odgovara vrednosti oduzete zemlje. To je u mnogim pojedinačnim slučajevima u praksi bilo neprimenjivo, pa je upravo iz tih razloga doneta uredba na osnovu koje je formiran Fond za restituciju iz postojeće komasacione mase kako bi postupak restitucije mogao da se dovede do kraja. To je omogućilo lokalnim samoupravama da zemlju koja nije u tom fondu izdaju u višegodišnji zakup, što su mnoge i uradile, kaže Katanić i dodaje da je, na osnovu donete uredbe, lane 35 opština izdalo više zemljišta u zakup i uspelo da ostvari dodatne prihode.

Katanić navodi da će država, sa novim Zakonom o poljoprivrednom zemljištu, doneti plan za izdavanje takvog zemljišta. Istovremeno, razmatra se i mogućnost da se, u cilju očuvanja ukupnog zemljišnog fonda, vlasnicima privatnih parcela koje su neobrađene i zapuštene, uvede obaveza da ih kao takve prijave nadležnim opštinskim organima.

-Zemlja mora da se obrađuje i ne može da bude zakorovljena i zapuštena, bez obzira u čijem je vlasništvu. Ukoliko vlasnici parcela, iz bilo kog razloga, nisu u stanju da ih obrađuju, biće u obavezi da to prijave kako bi, u skladu sa godišnjim programima opština, takvo zemljište moglo da se izda u zakup, kaže Katanić i napominje da će prema nesavesnim vlasnicima koji se ne budu pridržavali zakona biti propisane i odgovarajuće sankcije.

Svi predlozi i opcije budućeg Zakona o poljoprivrednom zemljištu praktično su još uvek u fazi razmatranja. U Ministarstvu poljoprivrede kažu da ne postoje rokovi do kad bi konačna finalna verzija predloga teksta zakona trebalo da bude dostupna javnosti. Ima određenih nagoveštaja koji ukazuju da bi, nakon što Vlada usvoji predlog zakona, pred poslanicima Skupštine Srbije tekst zakona mogao da se nađe na jednom od skupštinskih zasedanja na jesen, ali niko od nadležnih organa to sa sigurnošću nije mogao da nam potvrdi.

STOČARI DA OPRAVDAJU PRAVO PREČEG ZAKUPA

Dosadašnja iskustva sa izdavanjem državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup ukazuju na velike probleme oko utvrđivanja prava prečeg zakupa, pogotovo za stočare. Ratari tvrde da su stočari, po tom osnovu, neopravdano privilegovani i da nemali broj njih to pravo zloupotrebljava jer dobijeno državno zemljište ratarima nudi u podzakup.

-Među novinama u budućem Zakonu o poljoprivrednom zemljištu svakako jeste da će stočari, na parcelama koje su po pravu prečeg zakupa dobili, morati da seju samo kulture propisane za ishranu stoke, kaže Nenad Katanić.

Komentari