Ministarstvo poljoprivrede registrovanim gazdinstvima odobrava subvenciju od 40 odsto
Po nepisanom pravilu, o osiguranju u poljoprivredi u Srbiji potegne se priča tek kada se desi neka vremenska nepogoda, poput mraza koji je krajem aprila pokosio voćnjake. Iako se iz agrarnog budžeta polise osiguranja subvencionišu 40 odsto, malo poljoprivrednika koristi tu pogodnost.
U Srbiji je, prema podacima dostupnim javnosti, od 3,7 miliona obradivih hektara osigurano svega osam do deset odsto. Pritom, polise osiguranja kupuju najviše velika gazdinstva, to jest najveće kompanije iz agro sektora, koje ne prepuštaju rezultate svog poslovanja onome što nosi nebo već njihovi sektori za procenu rizika vode računa o tome da do štete za firmu ne dođe. Međutim, kod malih poljoprivrednih gazdinstava stvari stoje sasvim drugačije – čak 90 odsto ih nije osigurano. A osiguranje se svakako isplati i manjim gazdinstvima koja u posedu imaju više od deset hektara.
Evo primera jedne od osiguravajućih kuća za to: ako proizvođač šljive, koja je često na udaru vremenskih nepogoda, osigura 10 tona ovog voća, premija osiguranja iznosi 12.747 dinara. Uz subvencije Ministarstva od 40 odsto, proizvođače to košta 7.400 dinara. I uz niže otkupne cene šljive, računica ide u prilog voćarima.
Ministarstvo poljoprivrede svim registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima koja su u tekućoj godini zaključila i isplatila premiju osiguranja u celosti odobrava subvenciju od 40 odsto. U 2017. godini izdvojeno je i više para za osiguranje u poljoprivredi nego lane.
-Ove godine država će dati više novca za za zaštitu i osiguranje u poljoprivredi. U Srbiji svega 10 odsto poljoprivrednika osigurava svoj rod i želim da mislim da je razlog to što nismo uspeli da stignemo do svih proizvođača. Sa druge strane, mnogi misle da se to neće baš njima desiti – kazao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović kada je nakon aprilskih mrazeva i štete u voćnjacima i na poljima najavio veliku kampanju Ministarstva poljoprivrede za osiguranje.
Naime, shodno Uredbi o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2017. godini, za upravljanje rizicima (regres za premiju osiguranja za useve, plodove, višegodišnje zasade, rasadnike i životinje) odvojeno je 450.000.000 dinara. Prošle godine je za meru regresiranja osiguranja bilo namenjeno 400.000.000 dinara iz budžeta Republike Srbije.
Pomenimo, pravo na korišćenje ovog regresa imaju pravna lica, preduzetnici i fizička lica, to jest nosioci registrovanih poljoprivrednih gazdinstava. Inače, u Srbiji se, kada je o poljoprivredi reč, mogu osigurati usevi i plodovi od rizika umanjenja prinosa, rasadnici i mladi višegodišnji zasadi pre stupanja u rod, kao i životinje. Kod osiguravajućih kuća usevi i plodovi se mogu osigurati od grada, požara i udara groma, oluje, gubitka količine i kvaliteta plodova voća i stonog grožđa, zimskog mraza, suše, poplava i gubitka prihoda usled prirodnih rizika ili rizika pada cena.
Pravo na regres ostvaruje se tako što se zahtev za ostvarivanje ovog prava podnosi Ministarstvu finansija – Upravi za trezor, jednom godišnje, u dva primerka, od 15. juna do 31. oktobra tekuće godine.
I OPŠTINE POMAŽU POLJOPRIVREDNICIMA
Da bi izašle u susret poljoprivrednicima i promovisale osiguranje, pomoć se organizuje i na nivou lokalnih samouprava tako da osim republičkog agrarnog budžeta postoji još jedan izvor finansiranja subvencionisanja ovih polisa.
Tako je, na primer, Opština Ruma uputila Javni poziv aktivnim poljoprivrednim gazdinstvima za subvencionisanje osiguranja useva, plodova, višegodišnjih zasada, rasadnika i životinja za 2017. godinu.
Subvencije se odnose na troškove osiguranja u iznosu od 40 odsto ukupnog iznosa obračunate premije osiguranja, bez PDV-a, a najviše do 200.000 dinara. Iz budžeta Opštine, za meru koja se po prvi put sprovodi, izdvaja se ukupno pet miliona dinara.
ZA PŠENICU – DVE HILJADE PO HEKTARU
Ako bi se proizvođač opredelio za osiguranje pšenice od osnovnog rizika, to jest grada, požara ili udara groma, računica bi izgledala ovako: sa hektara hlebnog žita očekivani prinos je 4.000 kilograma. Ako je cena pšenice 25 dinara kilogram, suma osiguranja bila bi 100.000 dinara po hektaru. Na ovu vrednost, osiguranik bi trebalo da plati premiju osiguranja od 2.000 dinara po hektaru. Naravno, treba uzeti u obzir i pomoć države, odnosno subvenciju od 40 odsto, što rataru umanjuje trošak.
(Tekst objavljen u časopisu AgroFin br. 1 u maju 2017)
