Rampa za monopole i kartelizaciju!

0
141
Foto: Pixabay

Poljoprivrednicima će biti omogućeno da, dok su usevi još zeleni, unapred dodatno ugovore, odnosno osiguraju najpovoljniju cenu finalnih proizvoda ili sirovina

Trgovanje i tržište poljoprivrednih proizvoda spadaju svakako među najneuralgičnije tačke srpskog agrara. Naš postojeći zakonodavni okvir, za razliku od poljoprivreda razvijenih zemalja u Evropskoj uniji, nema tržišne instrumente koji mogu da se koriste u upravljanju većim poremećajima na tržištu i rizicima. Velika preduzeća, odnosno kompanije, u svom poslovanju umnogome koriste informacije stranih berzi (Budimpešta, Pariz, Čikago) i u domenu trgovine proizvodima praktično dovoljna su sama sebi. Obrnuti je slučaj sa srednjim i malim preduzećima u agraru, a pogotovo zadrugama i poljoprivrednim gazdinstvima koja su nezaštićena i iz raznoraznih razloga, nisu u mogućnosti da koriste savremene tržišne instrumente. Zbog takvog položaja dodatno su izloženi rizicima na tržišnoj utakmici i samim tim onemogućeni da sa svojim proizvodima budu konkurentni.

Nepostojanje tržišnih pokazatelja koji doprinose efikasnijem poslovnom planiranju i razvoju preduzeća, zadruga i gazdinstava u agraru umnogome utiče na kontrolu procesa trgovanja i neadekvatnu zaštitu učesnika u berzanskim transaksijama. Iz tih razloga Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija kao predlagač, u koordinaciji sa ministarstvima finansija i poljoprivrede, iniciralo je donošenje zakona o robnim berzama. Javna rasprava o nacrtu zakona završena je još u junu i trenutno se radi na formulisanju njegovog predloga. Kako je predviđeno, predlog zakona bi uskoro trebalo da uđe u skupštinsku proceduru, a usvajanje se očekuje do kraja godine.

Na osnovu teksta nacrta koji je predočen u raspravi robne berze bi tradicionalno, pored svoje osnovne funkcije, susretanje ponude i tražnje i formiranje cene robe, ubuduće trebalo da preuzmu kao funkciju i dodatne sadržaje: transfer rizika promene cene, smanjenje rizika neispunjenja ugovora, predviđanja cena osnovne aktive, podizanje nivoa transparentnosti i informisanosti učesnika na tržištu kao i ujednačavanje standardizacije kvaliteta poljoprivrednih proizvoda.

– Osnovni cilj donošenja zakona o berzama je uspostavljanje institucionalne savremene robne berze kao organizatora pravičnog, transparentnog i efikasnog tržišta standardizovane i nestandardizovane robe. Sa takvim zakonskim odrednicama proizvođačima se na berzi konkretno i transparentno omogućava da, dok još traje proces proizvodnje, unapred saznaju i, ako to žele, dodatno ugovore, odnosno osiguraju najpovoljniju cenu svojih finalnih proizvoda ili sirovina, rekao je u raspravi o nacrtu zakona Jovan Stojić, pomoćnik ministra trgovine, turizma i telekomunikacija, dodajući da će se zakonom o berzama regulisati promptno, terminsko berzansko poslovanje kao i sigurnije trgovanje između domaćih i stranih kupaca i prodavaca.

Učesnici u javnoj debati istakli su da će donošenjem zakona o robnim berzama biti jasno definisana prava i obaveze svih učesnika u berzanskom trgovanju. Prema rečima Žarka Malinovića, sekretara Odbora za trgovinu u Privrednoj komori Srbije, najviše koristi od zakona o robnim berzama imaće upravo poljoprivrednici.

– Dobijaće pravovremene informacije o uslovima na tržištu, kako se trguje na berzi i najcelishodnije upravlja svojim proizvodima. Trgovina će se obavljati slobodno i sa aspekta fer konkurencije, kartelizacija i monopoli neće biti dozvoljeni, a još manje dogovaranje cena od koje će štete imati najviše mali proizvođači, rekao je Malinović naglašavajući da će berzansko poslovanje pratiti Komisija za zaštitu konkurencije pri Ministarstvu trgovine, a da će učesnicima u trgovini koji budu kršili pravila dobrog poslovanja biti izrečene adekvatne novčane kazne.

Direktor novosadske Produktne berze Miloš Janjić smatra da će donošenjem zakona o robnim berzama biti regulisana sva pitanja od značaja za upravljanje rizicima.

– Zakon će, siguran sam, unaprediti sistem garancija u trgovanju. To će najviše pogodovati malim i srednjim preduzećima kao i zemljoradničkim zadrugama koje će, konačno, imati sigurnost u poslovanju. Tim pre što se, u okviru organizacione strukture berze, uvodi posebno odeljenje za obračun i plaćanje, ističe za AgroFin Janjić i dodaje da to umnogome smanjuje rizik poslovanja jer kupac i prodavac dostavljaju garantna sredstva za obezbeđenje izvršenja obaveza preuzetih sklapanjem ugovora.

Mala i srednja preduzeća u agraru, donošenjem zakona o robnim berzama, takođe će imati priliku da u većoj meri koriste tržišne instrumente upravljanja rizicima.

– Postojanje nestandardizovanih terminskih ugovora obezbeđuje korisnicima, pre svega preduzećima koja se suočavaju sa problemom visokih rizika u poslovanju (promenljive kamatne stope, promene valutnog kursa, cena sirovina…) da njima adekvatno upravljaju i za sebe izvuku najbolji mogući finansijski rezultat, kaže Janjić.

Direktor Produktne berze kaže da zakonski projektovana razvijena robna berza treba da donese benefite poljoprivrednim proizvođačima čiji su profiti izloženi ne malom riziku promene cene poljoprivrednih proizvoda.

– Budućim zakonom o robnim berzama individualnim poljoprivrednim proizvođačima se, što do sad nije bila praksa, omogućava učešće u organizovanoj robno-berzanskoj trgovini. Koliko je to pozitivno najbolje se vidi iz razlike u ceni koju je grupa poljoprivrednika ostvarila prodajom svojih proizvoda na berzi umesto da su ih predali otkupljivačima ili nakupcima, veli Janjić.

Van svake sumnje je da je zakon koji uređuje berzansko tržišno trgovanje poljoprivrednim proizvodima, s obzirom na stanje kakvo sada jeste na terenu, više nego potreban. Pogotovo je to značajno za male i srednje proizvođače koji su na berzu izlazili praktično samo kada je država otkupljivala pšenicu za robne rezerve. Podsećanja radi, u poslednjih dvadeset godina bilo je više neuspelih pokušaja da se ova materija zakonski uredi, ali nije bilo dovoljno podrške nadležnih državnih institucija. Sada je situacija savim drugačija i verujemo da je nacrt zakona kao i predlog koji se uobličava dobra osnova za njegovo donošenje i implementaciju u praksi.


I GAZDINSTVA AKCIONARI BERZE

Nacrt zakona o robnim berzama predviđa formiranje berze kao akcionarskog društva sa minimalnim osnivačkim kapitalom od 50 miliona dinara. Svako zainteresovan može da bude akcionar berze, izuzev državnih službenika i funkcionera, osim u slučajevima kada država ima vlasnički udeo u berzi. Kako se navodi u nacrtu zakona, akcionari robne berze mogu biti domaća i strana lica kao i registrovana poljoprivredna gazdinstva.

Budućim robnim berzama koje budu osnovane neće biti dozvoljeno da u svoje ime i na svoj račun trguju, a zaposlenima i članovima uprave da zainteresovanima daju savete ili potrebne informacije o trgovanju. Predmet trgovine su isključivo poljoprivredni proizvodi, a nikako ne mogu biti devize, efektiva, strani novac, plemeniti metali i električna energija. Pravno regulisano poslovanje robnih berzi biće uređeno zakonom, a kontrolu njihovog rada sprovodiće Komisija za hartije od vrednosti.

KOMENTARI

Molimo unesite Vaš komentar!
Molimo upišite Vaše ime ovde