Srbija nema vina vrhunskog kvaliteta

0
52
Foto: Pixabay

Sa oznakom geografskog porekla proizvodimo svega 13,6 procenata vina, a ona su na svetskom tržištu najviše tražena

Da je proizvodnja vina specifična, veoma zahtevna za proizvođače i traži velika ulaganja, nije nepoznato. Ali uprkos tome, na domaćem, a još više međunarodnom tržištu, već duže vreme, mnogo veći problem vinara je naći kupca za svoj proizvod nego proizvesti vino. To tvrde autori publikacije „Savremeni trendovi na tržištu vina“ dr Branislav Vlahović, dr Anton Puškarić i dipl. menadžer Dubravka Užar, čije izdavanje je pomogao Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu.

– U globalnim razmerama generalno ne postoji problem proizvodnje vina već njegovog plasmana. Međunarodno tržište je veoma zasićeno, stoga je, za svakog proizvođača, pažljiva analiza tržišnih kretanja bitan preduslov za uspešnu prodaju i plasman, kaže za AgroFin prof. dr Branislav Vlahović sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta, i dodaje da je tržište vina veoma dinamično i da vinogradari-vinari, ako žele da opstanu na njemu, moraju da prate sve promene koje se dešavaju i – prilagođavaju im se.

Dr Anton Puškarić iz beogradskog Instituta za Ekonomiku poljoprivrede u publikaciji je obradio temu koliko se vina proizvodi kod nas i kakvo je stanje na srpskom tržištu.

– U Srbiji je u periodu 2014-2016. proizvedeno 37,6 miliona litara vina, što je relativno skroman učinak. Uglavnom prevlađuju vina od stonih sorti grožđa – 86,4 odsto, dok je onih sa oznakom geografskog porekla svega 13,6 procenata, napominje Puškarić i dodaje da ti podaci sami po sebi jasno govore o nedostatku kvalitetnih vrhunskih vina što se umnogome odražava na izvoz koji je poslednjih godina konstantno u padu.

Foto: Pixabay

Puškarić navodi da smo 2012. godine izvezli 23,4 miliona litara, a u 2016. svega 9,8. Osnovni razlog za ovako nagli pad je prezasićenost evropskog i svetskog tržišta kao i izraženi manjak kvalitetnih vrhunskih vina sa geografskim poreklom, koja su u svetu najviše tražena.

– Na zapadna tržišta naša vina, realno gledajući, vrlo teško se probijaju. Najveći kupci su nam Rusija, Češka, Rumunija, kao i zemlje regiona – Bosna i Hercegovina, Crna Gora, kaže Puškarić.

Ukazujući na perspektivu izvoza vina naših proizvođača, Puškarić podvlači da je to za njih, kako po količini tako i kvalitetu, pravi izazov. Da bi prošli na veoma zahtevnom evropskom i svetskom tržištu, mora mnogo više da se uloži u proširenje kapaciteta i osavremenjavanje proizvodnje, što istovremeno donosi veću produktivnost i jača konkurentnost, ističe Puškarić.

– Tržište Kine u narednim godinama može da se pokaže kao veoma perspektivno i profitabilno za naše proizvođače vina. U 2016. godini smo na ovo tržište izvezli 115 hiljada litara i, s prosečnom cenom od 4,4 dolara po litri, zaradili 276.000 hiljada dolara, navodi Puškarić koji smatra da je kinesko tržište velika šansa za zaradu i da zalaganja naših proizvođača u budućnosti moraju biti usmerena ka stvaranju i jačanju autohtonih robnih marki vina i ispitivanju preferencija i ukusa potrošača vina u Kini.


PET ZEMALJA DRŽI 64 ODSTO SVETSKE PROIZVODNJE VINA!

Foto: Pixabay

Kada se radi o proizvodnji vina u svetu, dr Branislav Vlahović kaže da je u periodu od 2012. do 2016. godine u proseku proizvedeno 267 miliona hektolitara, a da trenutno među najpopularnija svetska vina spadaju Pinot Grigio, Sauvignon Blanc, Pinot Noir, Chardonnay i Cabernet sauvignon.

– Pet zemalja u svetu drži 64 odsto proizvodnje, a među najveće proizvođače ubrajaju se Italija, Francuska, Španija, SAD i Australija, naglašava Vlahović i dodaje da se poslednjih godina vinogradarstvo i proizvodnja vina intenzivno razvija i u Kini i Čileu.

KOMENTARI

Molimo unesite Vaš komentar!
Molimo upišite Vaše ime ovde