Površine pod kukuruzom umanjene zbog povećanih površina zasejanih pšenicom i većeg interesovanja ratara za setvu suncokreta
Prolećna setva je sve bliže, a stručnjaci procenjuju da bi, uz tradicionalno najzastupljeniji kukuruz, i suncokret mogao da bude „zvezda“ ovogodišnje setve, i da bi ratari mogli da traže „kilogram više“ semena ove naše najvažnije uljarice.
Setvom bi, prema procenama Vukosava Sakovića, direktora Udruženja „Žita Srbije“, trebalo da bude obuhvaćeno oko 2,5 miliona hektara oranica. Kukuruzom će, kao što je to i uobičajeno, biti zasejano najviše površina, oko 900.000 hektara. Površine će, kako za AgroFin ukazuje Saković, biti manje nego ranijih godina, kada je ova žitarica znala da zauzme i oko 1,2 miliona hektara, ali, i dalje će kukuruz zadržati višedecenijski status naše najzastupljenije, ali i najizvoženije žitarice.
– Imali smo prošle jeseni rekordnu setvu pšenice, koja je zauzela 675.000 hektara, što je sigurno rekordna površina u poslednjih desetak godina, tako da je to donekle smanjilo površine koje je zauzeo kukuruz – ističe Saković. – I uljana repica je zasejana na oko 55.000 hektara a tu je i uobičajenih 50.000 hektara ozimog ječma, tako da su površine za prolećnu setvu bile umanjene.
Saković, takođe navodi kako će uz kukuruz, ove jeseni, naravno, biti sejane i uljarice – suncokret i soja, a takođe i šećerna repa.
– Prema podacima koje dobijamo sa terena, suncokret bi mogao da bude „zvezda“ setve i da se zaseje onoliko, koliko semena ratari budu imali na raspolaganju – jasan je Saković. – Tome je, sigurno, doprinela prošlogodišnja suša koja je ostavila traga i uticala na odluke poljoprivrednika o izboru kultura, a takođe, tu je i solidna cena ove uljarice. Samim tim, računam da će, umesto uobičajenih 200.000 hektara, suncokret ove godine zauzeti sigurno između 230 i 250.000 hektara.
Soja, koja je lani dosta stradala od suše, a koja, takođe, traži znatno kvalitetnije zemljište od suncokreta, i više nege, mogla bi, kako kaže Saković, da bude sejana na oko 200.000 hektara.
– Na žalost, precizne podatke o zasejanim površinama ne možemo da utvrdimo jer je Srbija jedna od retkih zemalja koja još uvek ne koristi satelitske snimke kako bi utvrdila setvenu strukturu – kaže Saković. – Nezgodno je, jer, bez adekvatnih i preciznih pokazatelja, stručnjaci, izvoznici, analitičari, pa i samo ministarstvo poljoprivrede ne može dobro da planira svoje akcije…
O setvi ovih dana razmišlja i Stojan Savin, ratar iz Čeneja, pored Novog Sada. Kako kaže, ovog proleća zasejaće oko 35 hektara oranica. Preorao ih je još jesenas, i sada samo čeka da se vremenski uslovi poboljšaju, da se sneg „povuče“ i da krene sa pripremama.
– Već sam nabavio seme, tako da će kukuruz zauzeti 20 hektara – jasan je Savin. – 10 hektara će biti pod suncokretom, na ostalo – soja. Imao sam tešku godinu, ali, za setvu sam ostavio dovoljno para, tako da nisam morao da se zadužujem. Naravno, nadam se da će ova godina biti bolja od one iza nas…
Marko Božin, ratar iz Stapara, pored Sombora, takođe planira setvu. On će ovog proleća zasejati oko 30 hektara kukuruza, 10 hektara soje i oko osam hektara repe.
– Ostala je loša godina iza nas, pa sam uzeo bankarski kredit da finansiram setvu – kaže Božin. – Znam da je rizično, ali, ako ne zasejem, profita sigurno neće biti. Ovako, računam da ću, ako usevima dam sve što im treba, uradim adekvatnu agrotehniku, imati dovoljno dobar prinos da isplatim kredit, a i da zaradim…
ŠEĆERNA REPA
Proizvodnja šećerne repe, koja, po pravilu, „otvara“ sezonu prolećne setve, u pravilu se ugovara sa prerađivačima, od kojih, kako kaže Saković, zavise i setvene površine.
– Repa sa gotovo 80 odsto površina prodaje se na osnovu ranije potpisanih ugovora sa proizvođačima – jasan je Saković. – Samo dvadesetak odsto površina je „slobodno“. I pored toga, pretpostavljam da će repa, kao što je to i uobičajeno, zauzeti od 45.000 pa do najviše 60.000 hektara.
