Agrarni bužet vredan 44 milijarde dinara, za 5,2 milijarde više nego lani. Poljoprivrednici smatraju da je to premalo za savladavanje posledica sušne godine
Srbija će ove godine u poljoprivrednom budžetu imati za gotovo 12 odsto novca više nego prošle godine. U agrarnoj „kasi“ će biti 44 milijarde dinara, a najveći deo ovih sredstava, gotovo 35 milijardi, kroz razne podsticaje, završiće upravo kod poljoprivrednika. Sami poljoprivrednici, međutim, smatraju da je i povećan budžet, „pojačan“ sredstvima EU, i dalje nedovoljan da naš agrar savlada katastrofalne posledice prošlogodišnje suše, i da počne da napreduje…
Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, podsećamo, naveo je kako je budžet za poljoprivredu u ovoj godini vredan 44 milijarde dinara, za 5,2 milijarde, odnosno, 11,8 odsto više nego prošle godine. I sam ministar ocenio je kako postoji više potreba, ali, da je i pored toga, zadovoljan konstantnim rastom budžeta.
Prioriteti ministarstva, kako se moglo čuti, biće razvoj sistema za navodnjavanje, pre svega kroz elektrifikaciju oranica, otvaranje nacionalne referentne laboratorije i laboratorije za kontrolu bezbednosti hrane, a u planu je takođe i povećanje broja start ap podsticaja za mlade poljoprivrednike, aktivniji razvoj prerađivačke industrije…
Za podsticije, najavljeno je iz ministarstva, biće utrošeno 90 odsto, odnosno, 34,3 milijarde dinara. Ovaj novac biće usmeren u subvencije i kapitalne izdatke. Za podsticaje je namenjeno 30,6 milijardi dinara, od čega za direktna plaćanja 21 milijardu, dok je za ruralni razvoj opredeljeno 5,25 milijardi.
Miroslav Kiš, lider Asocijacije poljoprivrednika, ratar iz Subotice, međutim, smatra kako ove mere neće biti dovoljne da se savladaju posledice suše koja je ostavila duboke tragove u našem agraru.
– Nemam razloga da budem optimista – jasan je Kiš. – Na žalost, sve je važnije od poljoprivrede, a pokazalo se, upravo prošle godine, kako nam rast BDP zavisi upravo od poljoprivrede. U isto vreme, naš budžet se povećava za pet milijardi, iako ni jedna od mera koje su bile predviđene, kako bi se savladale posledice suše, nije ostvarena. Sigurno je, da će, u takvoj situaciji, kada je selo osiromašeno, imati manje njiva zasejanih kvalitetnim semenom, manje đubriva, malo prolaza mehanizacijom, i samim tim, na kraju, i manji prinos…
Ni Miroljub Janković, iz Udruženja „Futoški kupus“, nije optimista, kada se pominju očekivanja u ovoj godini.
– Obzirom da svi znamo kakva je bila 2017. proizvodna godina, u kojoj smo proživeli golgotu, nije realno očekivati u 2018. zasnivanje proizvodnje sa visokim ulaganjima kao što je proizvodnja povrća u većem obimu – jasan je Janković. – Verovatno će doći do pada proizvodnje u odnosu na prošlu godinu. Očekujem zasnivanje proizvodnje niskobudžetnih kultura i smanjenje proizvodnje visokobudžetnih kultura, a ukupno gledano manje površina pod povrćem. Međutim, očekujem da će opet biti stvorena slika kako proizvodimo stihijski količine koje nikom ne trebaju i koje će biti uništene. Što se tiče Futoškog kupusa očekujem pad proizvodnje, što je sasvim realno, obzirom na sva dešavanja u prethodnoj godini, ali tržište neće oskudevati, iz svima dobro poznatih razloga…
STOČARSTVO
Nadam se da će, bar ove godine, budžetska sredstva namenjena stočarstvu biti pravilno raspoređena – jasna je Sanja Bugarski, predsednik Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine. – Nadamo se da će u govedarstvo biti plasirano više para, i da će, napokon, početi da radi famozna laboratorija za kontrolu kvaliteta mleka. Bez nje, jednostavno, više ne može. Naravno, najvažnije nam je da dobijemo nov Zakon o stočarstvu, na kojem smo i mi radili, ali i Zakon o veterinarstvu, jer su po aktuelnom zakonu, veterinari tu samo zbog sebe, i samo za sebe brinu. Ovakve odredbe nemaju nikakve veze ni sa EU, tako da se nadam da će one biti izmenjene…
ŽENE
Nadam se da će zakoni, čije se usvajanje takođe čeka, doprineti tome da položaj žene na selu bude bar približno izjednačen sa položajem žena u gradu – navodi Bugarski. – Morale bi i žene na selu da imaju pravo na porodiljsko odsustvo, na bolovanje zbog održavanja trudnoće… Vreme je da se i tu nešto uradi, jer bez žena sela nema.
