Najvažnije iz protekle nedelje: dalji blagi rast cene pšenice, dešavanja na svetskim berzama + kretanje cena u novembru
PROMET ROBA NA PRODUKTNOJ BERZI
Već nekoliko nedelja na svetskim tržištima žitarica pokazuje se slaba volatilnost. Tržište ima na umu da će bilansi postati tešnji u dolazećim nedeljama i mesecima, ali učesnici na tržištu se nadaju da će uskoro videti pravo ubrzanje izvoznih aktivnosti. Geopolitičke tenzije podstiču zabrinutost učesnika na tržištu.
Na srpskoj berzi ponuda je bila značajno veća od potražnje, gde je tokom nedelje kotirano preko 6.000 tona robe, dok je realizacija bila na nivou od 575 tona (-80,42%), finansijske vrednosti 11.165.000,00 dinara (-78,18%). Razlog za ovako slabu realizaciju pre svega se vidi kroz slabiju potražnju i razliku u cenama koje nude kupci u odnosu na one cene po kojima bi prodavci isporučili svoju robu.
U ponudi je kukuruza bilo po cenama koje su se kretale u opsegu od 14,50 do 15,00 dinara bez PDV-a. Realizovani ugovori su bili isključivo oni po najnižoj ceni, a paritet je takođe predstavljao značajan faktor. Nedeljni ponder je iznosio 14,50 dinara (15,95 din/kg sa PDV-om), što je za 0,38% viša cena od prošlonedeljne. Kukuruz sa uračunatim gratis lagerom do kraja marta 2019. je prometovan po 14,80 dinara.
Pšenica i dalje beleži blagi rast. U odnosu na prethodnu nedelju pšenica je skuplja za 0,35%, a cena se kretala od 20,80 do 21,00 dinar. Nedeljni ponder iznosi 20,87 dinara (22,96 din/kg sa PDV-om).
Ovonedeljna ponuda soje je za svega 0,20 dinara viša od prošlonedeljne, ali kupaca nije bilo. Sojina sačma sa 44% proteina je nuđena po 44,80 dinara (bez PDV-a).
Pregled ponuđenih i zaključenih količina, kao i raspon ponuđenih i zaključenih cena poljoprivrednih proizvoda u posmatranom periodu, dati su u sledećoj tabeli:
PRODEX
Berzanski indeks PRODEX je na dan 06.12.2018. godine bio na nivou od 203,83 indeksnih poena, što predstavlja rast za 0,71 indeksnih poena u odnosu na prethodnu nedelju.
SVETSKO TRŽIŠTE
Cene poljoprivrednih proizvoda u protekloj nedelji na vodećim robnim berzama:
U Čikagu u odnosu na podatak iz prethodne nedelje, pšenica je poskupela 1,77%, a kukuruz je poskupeo 3,27%.
Cene svih roba su rasle posle najave relaksacije trgovinskog sukoba između SAD i Kine.
U Čikagu u odnosu na podatak iz prethodne nedelje, soja je poskupela 2,50%, a sojina sačma je poskupela 1,01%.
Na kretanje cene soje uticao je dogovor između SAD i Kine o zamrzavanju uvođenja novih carina i dogovaranju pregovora u narednih 90 dana.
U Parizu u odnosu na podatak iz prethodne nedelje, pšenica je poskupela 0,50%, a kukuruz je poskupeo 0,58%.
STRUKTURA PROMETA NA PRODUKTNOJ BERZI U NOVEMBRU 2018. GODINE
Tokom novembra kukuruz je uzeo količinski primat u trgovanju, za razliku od prethodna dva meseca gde je pšenica bila količinski vodeća kultura. Cenovno pšenica je doživela skok i dostigla svoj maksimum u poslednjih nekoliko godina. Nedostatak površinske vlage proteklog meseca u zemljištu je uslovio izuzetno slabo klijanje useva, što će uz trenutno niske temperature gotovo sigurno negativno uticati na buduće prinose. Ukupan promet preko „Produktne berze“ u novembru iznosio je 9.060 tona robe, što je za 103,78% više nego prethodnog meseca, dok je finansijska vrednost prometa iznosila 176.618.785,00 dinara, odnosno za 72,25% više nego u oktobru.
Kukuruz
Kukuruz se kretao u cenovnom rasponu od 14,30 do 15,00 din/kg bez PDV-a. Ponder cena je iznosila 14,49 bez PDV-a (15,94 din/kg sa PDV-om). U odnosu na cenu iz prethodnog meseca cena žutog zrna je viša za 1,90%. Kada posmatramo isti period protekle godine cena kukuruza je niža za 14,91%. Takođe uočen je značajan cenovni spred između cene kukuruza i cene pšenice koji procentualno iznosi 41,75% u korist pšenice. Neki od uzroka koji su uticali na nisku cenu na domaćem tržištu su cene na svetskim tržištima, slaba prohodnost plovnog puta, visok prinos ovogodišnjeg roda.
Pšenica
Pšenica je nastavila da beleži rast cena. U novembru je zabeležena najviša ponderisana cena od marta 2015. godine. U odnosu na upoređujući podatak iz novembra 2017. godine cena pšenice je viša za 10,67%. Ugovori su sklapani u cenovnom rasponu od 20,00 do 20,80 din/kg bez PDV-a. Sušni period u zemljama EU, naročito u Nemačkoj i Francuskoj je jedan od faktora koji utiču na rast cene pšenice na domaćem tržištu, što izaziva i porast cene brašna. Ponder cena je iznosila 20,54 din/kg bez PDV-a (22,59 din/kg sa PDV-om). U odnosu na upoređujući podatak iz prethodnog meseca cena pšenice je viša za 7,03%.
Soja
Kod soje zrna nema značajnijih cenovnih oscilacija u proteklih nekoliko meseci iako ova uljarica beleži rast. Sojom se trgovalo u veoma uskom cenovnom rasponu od 37,35 do 37,50 din/kg bez PDV-a. Ponderisana cena je iznosila 37,43 din/kg bez PDV-a (41,17 din/kg sa PDV-om). U odnosu na upoređujući podatak iz prethodnog meseca cena soje je porasla za 1,99%.
Stočni ječam
Stočnim ječmom se trgovalo po jedinstvenoj ceni od 19,80 din/kg bez PDV-a(21,78 din/kg sa PDV-om).
