Svi radnici prijavljeni preko tog portala imaju pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i osiguranje u slučaju povrede na radu
Ministarstvo poljoprivrede je danas u saradnji sa NALED-om predstavilo elektronski sistem za prijavljivanje sezonskih radnika u poljoprivredi odnosno portal www.sezonskiradnici.gov.rs.
Za proceduru prijave i odjave radnika potrebno je manje od 10 minuta, nezavisno od toga da li se radnik prijavljuje na jedan dan ili na mesec dana.
Svi radnici prijavljeni preko tog portala imaju pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i osiguranje u slučaju povrede na radu.
U cilju suzbijanja sive ekonomije i zaštite prava velikog broja neformalno angažovanih radnika u sektoru poljoprivrede vlada je u saradnji sa NALED-om i uz podršku GIZ-a 2017. pokrenula reformu sistema radnog angažovanja sezonskih radnika u poljoprivredi kroz donošenje novog sistemskog zakona čija je primena počela u januaru 2019. i izradu onlajn platforme za pojednostavljenu registraciju radnika.
Prema podacima Poreske uprave u 2017. po ugovorima o privremenim i povremenim poslovima bilo je angažovano svega 3.585 sezonskih radnika u poljoprivredi.
Gotovo 95 odsto sezonskih radnika u poljoprivredi radi na crno bez ikakvog ugovora, što znači da ne ostvaruju prava iz radnog odnosa poput prava na socijalno i penziono osiguranje i osiguranje od povreda na radu.
Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić ocenila je da je novi onlajn sistem za prijavljivanje sezonskih radnika u poljoprivredi primer suštinske, kompleksne, strukturne reforme koja će omogućiti lakšu i bržu prijavu tih radnika, veću pravnu sigurnost u toj oblasti i više novca u budžetu.
Brnabić je prilikom predstavljanja tog sistema istakla da se procenjuje da će u narednih pet godina to omogućiti dodatnih 15 miliona evra prihoda u budžet Srbije.
Nadam se da ćemo već od februara imati prijavu sezonskih radnika u poljoprivredi i putem mobilnih telefona, pored onog preko sajta koji već funkcioniše, navela je premijerka.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović istakao je da će novi sistem za one koji prijavljuju sezonske radnike biti gotovo upola jeftiniji od postojećeg.
Predviđeno je, kako je dodao, da mesečni izdaci poslodavca koji prijavljuju radnike na ime poreza i doprinosa po sezonskom radniku u proseku iznose 6.000 dinara, odnosno 300 dinara po danu.
Prema njegovim rečima, važno je da su u čitavom sistemu svi zaštićeni – i onaj koji radi i onaj koji je radnika angažovao, kao i država, koja do sada nije imala ništa od takvih angažovanja.
Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević poručio je da je novi sistem prijave sezonskih radnika u poljoprivredi želja Vlade Srbije da suzbije rad na crno.
Prema njegovim rečima, radnici angažovani na taj način bili su prepušteni sebi, dok će sada imati pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i zdravstveno osiguranje u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti.
Đorđević je naveo da radnici angažovani na sezonskim poslovima u poljoprivredi mogu da ostanu na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje i ne gube naknade ukoliko su ih primali, a isto važi i za socijalnu pomoć.
Direktorka Poreske uprave Srbije Dragana Marković istakla je da, na osnovu popisa poljoprivrede iz 2012. godine, procenjeni broj sezonskih radnika u proseku godišnje iznosi oko 70.000, a koji rade ilegalno.
Za prijave i odjave radnika potrebno je manje od deset minuta, rekla je ona i objasnila da je razvijen elektronski sistem koji će poslednjeg dana u mesecu na osnovu podataka iz evidencione prijave automatski sačiniti i pojedinačnu elektronsku prijavu o obračunatim porezima i doprinosima za prijavljene sezonske radnike Poreskoj upravi.
Poreska uprava je dužna da na osnovu podataka iz evidencione prijave i odjave u Centralnom registru za obavezno socijalno osiguranje podnese jedinstvenu prijavu za obavezno socijalno osiguranje na dnevnom nivou, a poslednjeg dana u mesecu objedinjenu prijavu za radno angažovane.
Ambasador Nemačke u Srbiji Tomas Šib ocenio je da je novi sistem, čije je uvođenje pomogla Nemačka razvojna agencija GIZ, dobar primer i za druge zemlje u okruženju koje bi mogle da ga uvedu.
