Primena bespilotnih letelica u poljoprivredi

0
238
Foto: Novosadski sajam

Trenutno je tržište bespilotnih letelica vredno oko osam milijardi dolara

Bespilotne letelice iz Rusije mogle bi uskoro da se pojave i nad njivama u Srbiji. Gama robotiks iz Moskve, kompanija koja se bavi bespilotnim letelicama, predstavila je juče u Kongresnom centru Novosadskog sajma mogućnosti ovih letelica, pre svega u poljoprivredi.

Igor Tretjakov, direktor ove kompanije, uz podsećanje da je za nastanak prvih bespilotnih letelica zaslužan upravo Nikola Tesla, fizičar koji je u našim krajevima dobro poznat, naveo je kako se oblast primene dronova sve više širi i njihovo tržište godišnje raste čak za trećinu.

– Trenutno je tržište bespilotnih letelica vredno oko osam milijardi dolara, a očekujemo da će mu vrednost do 2020. godine dostići i celih 12 milijardi evra – optimističan je Tretjakov. – Udeo poljoprivrede u ovom paketu je oko sedam odsto, tako da je jasno kolika je vrednost u pitanju. Sami dronovi ruskog proizvođača, kako je objasnio Simeon Jevlahov iz iste kompanije, već su našli primenu u poslednjih godinu dana, u Rusiji. Koristimo ih, uz poljoprivredu, i u šumarstvu, u vodoprivredi, pa čak i građevinarstvu i saobraćaju, jer, na primer, naše železnice njima nadgledaju pruge – objasnio je Jevlahov. – O tome kolika je korist od dronova u vanrednim situacijama ne treba ni da govorim.

Ova kompanija bi, za nekih godinu dana, na tržištu Srbije trebalo da ponudi kvadrikoptere i letelice koje podsećaju na avione.

– Dronovima se, već sada, u Rusiji analizira zemljište, prave se digitalni planovi terena, utvrđuje koliko ima vlage u zemljištu, a mogu da se kontrolišu i putem GPS – naveo je Jevlahov. – Cena ovih dronova, sa pratećom kamerom, u Srbiji bi trebalo da bude oko 50.000 evra, a verujte, siguran sam da će se brzo isplatiti.

Francuska spremna da pomogne Srbiji u digitalizaciji poljoprivrede

Poljoprivrednici iz Srbije moći će, kako je juče najavljeno na stručnom skupu „Digitalizacija u poljoprivredi“, koji je organizovala Ambasada Francuske na 85. međunarodnom poljoprivrednom sajmu, da koriste bogata iskustva poljoprivrede ove zemlje, jedne od najnaprednijih u Evropi, ne samo u poslovima digitalizacije, već i u svim ostalim poslovima vezanim za osavremenjavanje agrara.

Govoreći o digitalizaciji u poljoprivredi, Žan-Pjer Gasto, šef Ekonomskog odeljenja Ambasade Francuske, istakao je kako je ova tema za stručni skup odabrana upravo zbog prisustva više klastera iz ove oblasti na Novosadskom sajmu.

Foto: Novosadski sajam

– Francuska već uveliko, od 2012. godine, sarađuje sa Srbijom, kroz dva tvining projekta – podsetio je Gasto. – Sa Ministarstvom poljoprivrede sarađujemo na projektu posvećenom zdravoj životnoj sredini, a takođe i na projektu organizacije organske proizvodnje.

Gasto je naveo kako je Francuska pomogla Srbiji i u organizovanju Agencije za agrarna plaćanja, čije osnivanje je bilo ključno za dobijanje novca iz IPARD fondova.

– Pomažemo, takođe, u usklađivanju zakonodavstva Srbije sa zakonodavstvom EU – bio je jasan Gasto. – Srbija i Francuska imaju zajedničku viziju i isti pogled na poljoprivredu.

Borislav Brunet, specijalista za preciznu poljoprivredu, podsetio je da živimo u doba četvrte revolucije, digitalne, i kako je ona našla svoje mesto i u poljoprivredi.

– Primena digitalnih tehnologija u ishrani bilja ogleda se u tome što se parcele ne posmatraju kao unificirane, već varijabilne – objasnio je Brunet. – To omogućuje da se precizne količine prihrane isporuče upravo tamo gde su i najpotrebnije. Varijabilnost se, naveo je Brunet, postiže korišćenjem senzora, kako onih u dronovima, tako i onih sa satelita, ali i postavljenih u samom polju.

– Kada se dobijeni podaci analiziraju, dobijamo tražene podatke i možemo da znatno preciznije uradimo poslove u poljoprivredi – rekao je Brunet.

KOMENTARI

Molimo unesite Vaš komentar!
Molimo upišite Vaše ime ovde