Najvažnije iz protekle nedelje: rast cene pšenice, dešavanja na svetskim berzama
PROMET ROBA NA PRODUKTNOJ BERZI
Nedelja u kojoj se održava Novosadski sajam je svake godine specifična za berzu i berzansko trgovanje. Tradicionalno dobro mesto da se iskustva i procene razmene sa klijentima. Ono kako se trenutni osećaj može svesti je da je i ova godina specifična na svoj način. Kukuruza ima još dosta na zalihama, cene na svetskim berzama su u padu, što je rezultiralo padom cene na nivo iz žetve. Kvalitetne pšenice je sve manje, što gura cenu na gore, dok svetsko tržište soje i globalna dešavanja obaraju cenu soju.
Preko berze je prometovana pšenica u količini od 100 tona, finansijske vrednosti 2.585.000 dinara.
Ono što trenutno zabrinjava je stanje pšenice na poljima u Srbiji. Nakon suše koja je odložila nicanje, za trenutne padavine se očekivalo da će pozitivno delovati na ovu ratarsku kulturu. Međutim, kiša već predugo pada, a procene su da će je biti i u narednih nedelju dana, što će u trenutku cvetanja sigurno dodatno negativno uticati na rod.
Cena hlebnog zrna i dalje raste. Pšenica je prometovana po 23,50 dinara (25,85 sa PDV-om), što je rast za 7,8%.
Što se tiče svetskog tržišta, procene stanja i prognoza, poslednji izveštaj USDA-a je dodao negativan efekat već sumornoj atmosferi koja je kod poljoprivrednih proizvoda prisutna zbog beskrajnih i napetih pregovora između SAD i Kine.
Svetska tržišta nastavljaju sa padom, naročito soje gde su cene dostigle najniže nivoe od 2008. godine. Pšenicom se trguje na šesnaestomesečnom minimumu.
Prema poslednjem izveštaju USDA, proizvodnja pšenice kod 8 glavnih izvoznika će rasti za 34 mil t u odnosu na prošlu godinu, što će neutralisati uticaj pada početnih zaliha. EU proizvodnja pšenice se prognozira na više za oko 17 mil t u odnosu na prošlogodišnji rod. Očekuje se da Australija ima veći rod posle prošlogodišnje suše, kao i Rusija i Ukrajina, zbog dobrih vremenskih prilika u obe zemlje. Globalna potrošnja se projektuje rekordno 2019/20. ali će biti prevaziđena rastućom proizvodnjom. To će biti šesti put u sedam godina da je proizvodnja veća od potrošnje. Zalihe u glavnim izvoznim zemljama ukupno se prognoziraju da će rasti za 13% sa petogodišnjeg minimuma.
Što se tiče kukuruza, očekivani visok nivo proizvodnje u Južnoj Americi (49 mil t u Argentini i 101 mil t u Brazilu) uzrok je brige kod proizvođača. To će poništiti pad proizvodnje u SAD koji je prouzrokovan kašnjenjem setve. Konflikt između SAD i Kine ne doprinosi optimizmu oko izvoza američke soje u Kinu.
U svom izveštaju USDA je potvrdilo visok nivo proizvodnje u oblasti Crnog mora 2019. U Ukrajini, proizvodnja pšenice se očekuje na rekordnom nivou od 29 mil t, u odnosu na 25 mil t prošle godine. U Rusiji, proizvodnja se očekuje na 77 mil t, što će biti drugi po veličini rod u Rusiji, ikad. Izvoz bi trebao da je blizu nivoa 2018/19. sa 36 mil t. Za ovu sezonu USDA nije promenilo procenu izvoza od 37 mil t, što deluje precenjeno.
Kod kukuruza, izvoz iz Ukrajine se i dalje procenjuje na 29,5 mil t, za stari rod. Za 2019. USDA je već optimistično i predviđa proizvodnju od 33 mil t, što bi bio drugi po veličini rod posle 2018. (35,8 mil t).
Proizvođači soje se suočavaju sa novom realnošću na globalnom tržištu. Neizvesni izgledi trgovine i afrička svinjska kuga su znatno uticali na globalnu tražnju, naročito u Kini, a time i na pad cene u odnosu na prethodni mesec. Dodatno, povoljno vreme za američku setvu i južnoamerička žetva, dodati na skoro rekordne američke zalihe drugu uzastopnu godinu vodiće do veće ponude i takođe će doprineti pritisku na cene.
Globalna proizvodnja ječma se prognozira da će da raste na najviši nivo od 2008/09. podstaknuta od strane Kanade, EU, Rusije i Ukrajine.
Naravno, sve ove gore navedene procene treba uzeti sa rezervom, naročito za jare kulture, koje su ili u početnom stadijumu razvoja ili u nekim delovima ključnih zemalja nisu ni posejane.
Pregled ponuđenih i zaključenih količina, kao i raspon ponuđenih i zaključenih cena poljoprivrednih proizvoda u posmatranom periodu, dati su u sledećoj tabeli:
PRODEX
Berzanski indeks PRODEX je na dan 16.05.2019. godine ostao na nivou od 208,20 indeksnih poena.
SVETSKO TRŽIŠTE
Cene poljoprivrednih proizvoda u protekloj nedelji na vodećim robnim berzama:
U Čikagu u odnosu na podatak iz prethodne nedelje, pšenica (julski fjučers) je poskupela 8,76%, a kukuruz (julski fjučers) je poskupeo 7,31%.
Uporne kiše u SAD znatno usporavaju setvu kukuruza i posle 15. maja to se može odraziti i na prinose, što je dovelo do rasta cena.
U Čikagu u odnosu na podatak iz prethodne nedelje, soja (julski fjučers) je poskupela 3,32%, a sojina sačma (julski fjučers) je poskupela 4,43%.
Kiše koje se nastavljaju u SAD bi mogle da utiču i na setvu soje i to je uticalo na kretanje cena.
U Parizu u odnosu na podatak iz prethodne nedelje, pšenica (septembarski fjučers) je poskupela 2,06%, a kukuruz je pojeftinio 1,06%.
Evropske cene su pratile kretanje cena u Čikagu.
