ŽARKO GALETIN: Nova robna berza – najzad

Foto: Privatna arhiva

Šta se to tako značajno desilo, pa da datum donošenja novog zakona o robnom berzama smatramo prekretnicom?

U gotovo svim udžbenicima i priručnicima o berzama srešćete se sa tri osnovna principa nastanka berzi. To su: poverenje, sigurnost i spontanost nastanka. Kada nemate sva ova tri neophodna elementa, berza jednostavno ne može da funkcioniše u punom kapacitetu.

Predlažem da odmah pređemo na stvar i vidimo kako je to funkcionisala naša robna berza u Novom Sadu svih ovih godina. Dakle, da li je „Produktna berza“ zadovoljavala sva ova tri kriterijuma? Budimo objektivni i priznajmo da nije. Istine radi, naša robna berza u svojoj 60-godišnjoj tradiciji je sasvim uspešno obavljala funkciju organizatora robnog berzanskog tržišta, ali nepostojanje „alata“ za zaštitu berzanskih učesnika od rizika za nerealizovane poslove, bitno je umanjivala integritet tržišta koje je berza organizovala, a samim tim ni berza nije do kraja mogla da uspostavi sopstveni autoritet sigurnog posrednika u trgovanju. Donošenjem Zakona o robnim berzama, sigurnost berzanskih učesnika je postavljena kao uslov svih uslova u obavljanju berzanskog trgovanja. Na taj način instituciji koja obavlja funkciju organizatora berzanskog trgovanja upravo je data mogućnost da zadovolji sva tri kriterijuma koji berzu ustvari čine najpouzdanijim tržišnim prostorom. Iz tih razloga datum donošenja novog Zakona o robnim berzama možemo sa punim pravom smatrati jednim od najznačajnijih u berzanskoj istoriji na ovim prostorima.

Konačno, šta se to tako značajno desilo, pa da datum donošenja novog zakona o robnom berzama smatramo prekretnicom?

Da ne bih opisivao način ispostavljanja naloga za kupovinu, odnosno prodaju (što suštinski nije menjano u odnosu na raniji sistem i što je verujem opštepoznato), pokušaću da odmah skrenem pažnju na najznačajnije novine koje nam je nov zakon doneo.

Ključna novina koju nam je doneo nov zakon nalazi se u članovima 19 i 20 zakona, koji predviđaju da se sve berzanske transakcije obavljaju preko namenskog računa berze, kao i da se pre zaključivanja ugovora, na zbirni račun berze uplaćuju „garantna sredstva“ u određenom procentu u zavisnosti od vrste robe, a koja predstavljaju određenu garanciju za realizaciju samog posla. Pojednostavljeno: u toku berzanske trgovine, berza posredstvom svog namenskog računa u jednom trenutku postaje kupac prodavcu u berzanskoj trgovini i prodavac kupcu u toj istoj trgovini, uz garanciju položenih određenih sredstava na zbirni račun berze od obe strane u trgovanju. Odmah po uspešno završenoj trgovinskoj transakciji, garantna sredstva se vraćaju učesnicima u trgovanju. Na ovaj način rizik za neizvršenje trgovinske transkacije preko berze je minimiziran, odnosno ravan nuli.

Pored niza ovlašćenja koje berza ima u proceduri samog trgovanja, neophodno je napomenuti i okolnost da berza za zakonitost svoga poslovanja u kontekstu sprovođenja zakona o robnim berzama odgovara Komisiji za hartije od vrednosti, koja je svojevrsno nadzorno telo kojem berza odgovara za svoje poslovanje. Dakle, osim opšte odgovornosti za poslovanje berza ima i svog svojevrsnog supervizora koji kontroliše poslovanje berze. Ovo je vrlo bitna stvar koja dodatno podiže nivo pouzdanosti berze kao institucije, koja je preko ovog nadzornog tela dobila praktično još jedan „prsten sigurnosti“.

Treća bitna novost koju nam donosi nov zakon jeste tretman tržišnih manipulacija. Uglavnom svaki put kada pišem o tome kako bi trebalo da se organizuje tržište poljoprivrednih proizvoda, pomenem termin „manipulacije na tržištu“. Svedoci smo opšteg haosa u pogledu objavljivanja relevantnih informacija i činjenica sa tržišta. Dovođenjem u zabludu potencijalnih učesnika na tržištu objavljivanjem netačnih tržišnih informacija ili poluinformacija, stvara se konfuzija na tržištu koju vešti trgovci mogu da zloupotrebe. Upravo iz tih razloga zakonodavac je ovoj pojavi dao veliki prostor u ovom zakonu. Naime, članom 21 su predviđene radnje koje se smatraju manipulacijom na robno berzanskom tržištu. Taj član predviđa šta se smatra manipulacijiom kao i ko sme i na koji način da javno objavljuje podatke relevantne za funkcionisanje tržišta. Kaznenim odredbama predviđene su velike kazne za svakoga ko se bavi tržišnim manipulacijama.

Poštovani čitaoče, pokušao sam da Vas u najkraćem obavestim šta nam to donosi nov Zakon o robnim berzama, kao i to kako će izgledati naše tržište poljoprivrednih proizvoda u perspektivi. Verujem da su ovo dobre vesti za sve učesnike u trgovanju. Kako bih Vam do kraja približio tehnologiju trgovanja, sa preciznim kvantifikacijama, sledeći tekst u ovom kratkom serijalu tekstova o primeni novog zakona, će pokazati kako korak po korak izgleda trgovanje na berzi između dva učesnika u trgovanju i koliko će ih to koštati. Ono što je izvesno jeste da će opšti interes učesnika na tržištu biti potpuno zadovoljen, a da ćemo u „Produktnoj berzi“ iz Novog Sada dobiti sigurnog i pouzdanog partnera u posredovanju u trgovanju pre svega poljoprivrednom robom.

Autor: Žarko Galetin, agroekonomski analitičar (FEECONS 021)

Komentari