Od borovnice zarada veća nego od jabuke!

Godišnje se na ovom voću, po oceni stručnjaka, može zaraditi i do 40.000 evra po hektaru

Poslednjih godina svim vrstama bobičastog voća cena konstantno pada, dok borovnici raste. Između ostalih ograničavajućih faktora, uticalo je to umnogome da se mnogi voćari preorijentišu ili nameravaju da krenu sa uzgojem ove voćke. Procenjuje se da je trenutno u Srbiji pod borovnicom zasađeno do 1.000 hektara, a po oceni stručnjaka, godišnje se na ovom voću može zaraditi i do 40.000 evra po hektaru! Borovnica je, da podsetimo, izuzetno tražena, pogotovo na evropskom tržištu na kojem dostiže cenu od pet, pa i više evra za kilogram.

-Ulaganja u podizanje hektara pod jabukom ili borovnicom je gotovo identično. Kada je u punom rodu jabuka može da rodi 60-70 tona, a borovnica 15-19 tona po hektaru, s tom razlikom što za borovnicu, u ovom momentu, u Holandiji možete da dobijete šest evra za kilogram, dok cena jabuke postaje sve više nestabilna, kao i plasman, kaže za AgroFin Dušan Dobrijević iz sela Bajevac u lajkovačkoj opštini, koji na površini od dva hektara uzgaja 7.500 sertifikovanih sadnica nabavljenih u Holandiji.

Okretanje uzgoju borovnice za Dobrijevića je došlo kao plod saradnje sa još nekoliko voćara. Oni su 2016. godine udruženi osnovali Voćarsku zadrugu „Borovnica“ sa sedištem u Brestoviku, u opštini Grocka.

• 

• 

-Cilj udruživanja, s obzirom na ne mala ulaganja i vrhunsku tehnologiju, jeste da se obezbedi povoljnija nabavka svih potrebnih resursa, a isto tako obezbedi dovoljna količina za plasman kao i što bolja cena na tržištu. Zbog toga smo izgradili savremenu hladnjaču kapaciteta 1.400 tona za lagerovanje borovnice kako članova zadruge tako i kooperanata, koja se uglavnom izvozi u Holandiju, Francusku, Rusiju, a lane smo stigli i do Dubaija u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, kaže Dobrijević.

• 

• 

• 

Šta je sve potrebno preduzeti i uložiti da se proizvede kvalitetna borovnica, konkurentna na evropskom i svetskom tržištu?

-To se može postići samo sa unificiranom plantažnom tehnologijom uzgoja koja je, uz sve prirodne uslove, garancija vrhunskog kvaliteta roda. Po uzoru na iskustva iz Holandije i Poljske, proizvođači se kod nas uglavnom opredeljuju za dva sistema tehnologije sadnje – direktno u zemlju i u vrećama od agrotekstila u koje se sipa supstrat. On sadrži više vrsta treseta, perlita i kokosovih vlakana, i u njega se direktno polaže sadnica, objašnjava Dobrijević uz napomenu da su supstrat i vreće od agrotekstila trenutno najbolje moguće rešenje za sadnju borovnice i njihov pravilan razvoj i plod.

• 

• 

Koje konkrentno prednosti proizvođačima borovnice donosi sadnja u agrotekstilnim vrećama napunjenih supstratom?

-Prednosti su višestruke: sadnja je jednostavnija, nebitan je kvalitet zemljišta na kojem se postavljaju vreće, znatno je manja potrošnja vode, lakše održavanje od korova kao i branje plodova, veli Dušan koji očekuje pun rod u voćnjaku za dve-tri godine, a kao jedan od pet osnivača VZ „Borovnica“ ne brine za njeno lagerovanje i plasman.

Za podizanje jednog hektara zasada borovnice, sa protivgradnom mrežom i sistemom za navodnjavanje kap-po-kap, potrebno je oko 35.000 evra, a Ministarstvo poljoprivrede subvencioniše gotovo polovinu te investicije.

Dušanovim primerom krenuli su i Beograđani Saša Ivanović, Dario Pafundi i Aleksandar Vujčec koji su kao partneri kupili zemlju u ataru Bajevca i krenuli sa projektom uzgoja borovnice vrhunskog kvaliteta.

-U voćnjaku radimo po istim principima kao i Dušan Dobrijević koji nam je u neku ruku najveća podrška, mentor i savetodavac, kaže za AgroFin Saša Ivanović i dodaje da su lane na dva hektara zasadili 8.000 sadnica u vrećama od agrotekstila koji su, kao i supstrat, nabavili preko VZ „Borovnica“ čiji su postali kooperanti.

• 

• 

Za proteklih godinu dana Ivanović, Pafundi i Vujčec uložili su ne mala sredstva u kupovinu zemlje, sadnice, vreće od agrotekstila, sistem za navodnjavanje, voćarski traktor…

-Ostaje nam još da ove godine investiramo u protivgradne mreže i na taj način trajno osiguramo rod od nepredvidljivih vremenskih prilika, kaže Ivanović i napominje da su do sad, u finansiranju investicije, imali veliku pomoć Uprave za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede koja je, u okviru programa subvencionisanja podizanja višegodišnjih zasada voća, pokrila dobar deo troškova uloženih u opremanje voćnjaka.