Kompanija “Atos fruktum” u Maloj Remeti podigla prvu savremenu plantažu jabuka u Srbiji
Kada bi se računalo po tome koliko je novca uloženo, po stanovniku, Mala Remeta, selo sa manje od 200 žitelja na obroncima Fruške gore koji „gledaju“ prema Savi i Mačvi, plasirala bi se izuzetno visoko, bolje nego Beograd ili Novi Sad. Kako i ne bi kada je kompanija “Atos fruktum” odabrala da u ataru ovog sela podigne prvu plantažu jabuka u Srbiji podignutu po modernim standardima, a takođe i vinograd i vinariju, u koju je do sada uložila čak 11 miliona evra.
Jabuke iz ove plantaže, koja je “nastala” 2007. godine, kako objašnjavaju u “Atosu”, tražene su pre svega na zahtevnom tržištu Rusije, ali i u skandinavskim zemljama i Velikoj Britaniji, pa u inostranstvu završi čak 90 odsto roda. Od roda, koji dostiže i do 80 tona po hektaru, više od 80 odsto jabuka prvoklasno.
– Voćnjak je podignut pre po najsavremenijoj tehnologiji razvijenoj u Južnom Tirolu, regiji koja se proslavila upravo proizvodnjom kvalitetnih jabuka – objašnjava Boris Bošnjak, šef proizvodnje na ovoj plantaži, koja posluje u sastavu „Deus biznis grupacije“. – Imamo sorte zlatni delišes, crveni delišes, greni smit, breburn, fudži, jonagold, gala i jonaprins, koje zalivamo sistemom „kap po kap”.
Jabuke, koje su svakodnevno pod nadzorom pet vrhunskih agronoma se, kako naglašava Bošnjak, beru ručno i smeštaju u modernu ULO hladnjaču, kapaciteta 3.200 tona. Dnevno se ubere između 100 i 150 tona, a dobar deo se odmah posle berbe, sortiranja i pakovanja otprema za Rusiju.
– Naravno da u proizvodnji jabuka ništa ne prepuštamo slučaju, štitimo ih koliko je god to puta potrebno, i uobičajeno za ovu vrstu voća – ističe Bošnjak. – Sa mrazom, zbog dobre pozicije i nadmorske visine između 200 i 250 metara, nemamo ozbiljnih problema, tako da nam je rod, kada primenimo sve mere, gotovo garantovan. Naravno, ne planiramo da ostanemo na ovome. Plantaža će vrlo brzo biti proširena, pa će se uz 100 hektara jabuka i 14 hektara vinove loze, naći i borovnice, a i trešnje…
Uz jabuke, na najpogodnijim mestima plantaže, našlo se i mesta za vinovu lozu sorti probus, marselan, pino noar i merlo, kao i bele sorte šardone, sovinjon, traminac i morava. Uz hladnjaču nikao je i moderan vinski podrum – „Vinarija Deurić“.
– Naša vinarija ima položaj „malog brata“, koji u svemu može da se osloni na voćnjak, kao na „velikog brata“ – objašnjava Zlatko Živanić, menadžer u ovoj vinariji. – Kada su nam potrebni radnici za berbu, možemo odmah da ih angažujemo, a na naše vinograde pazi čak pet agronoma. Pa, koji vinograd u svetu može tako nešto da priušti. U takvim uslovima, nije teško na tržište plasirati oko 40.000 butelja vrhunskog vina.
CARSKI POLOŽAJ
– Poznato je da je rimski car Probus doneo vinovu lozu na Frušku goru – podseća Živanić. – Kako bismo se, simbolično, odužili caru, vinograd sa ovom vrstom loze smestili smo na najvišoj tački imanja, na carski položaj.
(Tekst objavljen u časopisu AgroFin br. 3 u avgustu 2017)
