Dalek put do evropskog modela poljoprivrede

Foto: Pixabay

Od 35 poglavlja koja su nam uslov za ulazak u EU, tri se odnose na poljoprivredu

Navršilo se pet godina otkako je Vlada Srbije usvojila Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja 2014–2024. godine. Iako se njen tekst nikad nije našao pred poslanicima Skupštine Srbije, s obzirom da je prihvatio njen najviši izvršni organ, smatra se validnom. Usvajanjem ovog krovnog dokumenta definisani su okviri političkih i institucionalnih reformi kao i osnovne smernice za budžetske podsticaje u agraru i ruralnim sredinama u Srbiji. Istovremeno, u skladu sa opredeljenjem za izgradnju evropskog modela poljoprivrede i usklađivanje sa ZPP (Zajednička poljoprivredna politika EU), zacrtani su i ključni evrointegracioni procesi u agraru.

Date su, između ostalog, i smernice za implementaciju IPARD program i korišćenje sredstava EU iz pretpristupnih fondova, namenjenih zemljama kandidatima za članstvo. U pregovorima za punopravno članstvo u EU, da podsetimo, od 35 poglavlja tri (11, 12. i 13) odnose se na poljoprivredu, ali ni za jedno od njih (poljoprivreda i ruralni razvoj, bezbednost hrane i veterinarsko-fitosanitarna politika kao i ribarstvo), po mišljenju pregovarača iz EU, nisu se još stekli uslovi da budu otvoreni i da se o njima raspravlja.

Imajući sve ovo u vidu, kao i realno stanje u našem agraru, opravdano se postavlja pitanje: koliko Strategija poljoprivrede 2014–2024. ima praktičnu vrednost ili je, kao i svih devet prethodno donesenih, spisak lepih želja bez realnog pokrića?

-Osnovni ciljevi strategije u suštini dobro su postavljeni, kao i predložene reforme u poljoprivrednoj politici. Međutim, i posle pet godina od usvajanja ovog krovnog dokumenta, naš najveći problem i dalje je zaostajanje i nerazvijenost prehrambeno-prerađivačkog sektora, što je kočnica sveukupnom bržem razvoju agroprivrede. Ako želimo da napredujemo izvoz i prodaja ključnih sirovina mora biti smanjena, a intencija proizvodnje (polu)proizvoda iz agrara znatno povećana. To u suštini podrazumeva promenu strukturu proizvodnje i prilagađavanje proizvođača, ali i prerađivača sirovina zahtevima tržišta, kaže prof. dr Natalija Bogdanov, vođa ekspertskog tima koji je (2012-2014) radio na izradi strategije.

Među pozitivnim potezima koje su proizašle iz implementacije strategije, Bogdanova smatra usvajanje Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju.

-U odnosu na raniji period, ovaj zakon je umnogome doprineo stimulaciji i održivosti proizvodnje u najvećem broju ključnih sektora. Problem je što je donošenjem čestih, ponekad i zbunjujućih uredbi, njegova primena prilično turbulentna. Lane je to urađeno čak osam puta, pa se poljoprivrednici, a rekla bih i sama Uprava za agrarna plaćanja, u svim tim izmenama i promenama, nimalo ne snalaze, što je glavni uzrok zaostajanja u isplati subvencija, pogotovo u stočarskom sektoru, istakla je Bogdanova.

STOP DEGRADACIJI OBRADIVOG ZEMLJIŠTA

Da bi se krenulo napred, po mišljenju stručnjaka, potreban je zaokret u agrornoj politici kako bi se, pre svega, obezbedila stabilnost i postojanost agrarnog budžeta, kao i održivost upravljanja prirodnim resursima. To se u prvom redu odnosi na zaustavljanje degradacije obradivog zemljišta i stvaranja agroekoloških uslova za proizvodnju i zaštitu životne sredine. Veliki izazov, posebno za nadležne državne organe, su i sve prisutnije klimatske promene s kojima se treba uhvatiti ukoštac i parirati im odgovarajućim merama.

Komentari