Izrada nacrta budžeta za 2019. godinu prilika da se ratarima uistinu pomogne u nabavci subvencionisanog dizel goriva
Konačno, nakon dužeg vremena, na svetskim berzama počeo je pad cena naftnih derivata.
Ovu vest mnogi su kod nas, pogotovo poljoprivrednici, dočekali sa neskrivenim oduševljenjem. Ali stručnjaci i eksperti, poučeni iskustvima iz prošlosti, ne dele jednako optimizam sa ratarima. Jer cena dizela, u ovom momentu, zavisi više od vodostaja i plovnosti reka nego same cene sirove nafte na berzi koja beleži konstantan pad. Odgovorni u NIS-u podsećaju da više od trećine dizela dolazi iz uvoza, a 90 odsto se transportuje Dunavom na kome je, u septembru i oktobru, usled niskog vodostaja, plovidba praktično bila stopirana.
Ako za trenutak zanemarimo otežanu plovnost reka, koja će se, sa padavinama i najavljenim snegovima, svakako popraviti, sa cenom derivata to nije slučaj. Naši poljoprivrednici će na jeftiniji dizel morati da, u najboljem slučaju, čekaju još najmanje mesec-dva dana, pa i duže. Toliko otprilike je potrebno vremena da se kupljena nafta transportuje do naših rafinerija, preradi i dopre do benzinskih stanica. Za poljoprivrednike to je slaba uteha jer je većina posla oko setve pšenice već odrađena. Ko je, kako i na koji način došao do goriva i platio ga, samo može da se pretpostavlja. Mnogi ratari su, nije nikakva tajna, da bi koliko-toliko ispoštovali optimalne rokove setve, morali da se zbog goriva zaduže, podignu kredite, unapred založe rod…
Cena dizel goriva je, bez sumnje, već godinama najveća stavka u troškovniku setve i za poljoprivrednike predstavlja najveće opterećenje za njihov porodični budžet. Mogu da ga kupe legalno na benzinskoj pumpi i izdvoje znatno više novca ili, uz rizik, nabave u „sivoj zoni“ što, ruku na srce, pojedinci i rade, pogotovo u pograničnim područjima. Time u stvari država najviše gubi, a samo lane, izračunato je, budžet je zbog toga zakinut za najmanje 30 miliona evra! Najgore od svega je što nadležni državni organi ne vijaju švercere već zaviruju u rezervoare paorskih traktora tražeći nemarkirano gorivo, istovremeno ispisujući kaznu za eventualni prekršaj.
Stoga, uputno je zapitati se: jesu li naši ratari zaista toliko bogati kad kupuju dizel gorivo po aktuelnoj (170 dinara litar!), a ne subvencionisanoj ceni i koje drugo rešenje im država nudi!? Drugim rečima, da li postoji način da naši proizvođači hrane legalno i po pristupačnijim cenama nabave gorivo za setvu i sve ostale radove na njivama? Sigurno je da postoji, ali bi u tom slučaju država morala da se odrekne akciza koje na svaki kupljeni litar goriva opterećuje čak sa 60 odsto! U tom grmu očitio leži zec, jer nadležni državni organi, u prvom redu Ministarstvo finansija, nisu spremni za takav iskorak koji bi, sigurno, poremetio budžetsku ravnotežu.
Na drugoj strani, resorni ministar poljoprivrede još od 2016. godine najavljuje novi sistem subvencionisanja nafte za potrebe poljoprivrednika. Reč je o „plavom dizelu“ koji bi poljoprivrednici na pumpama plaćali overenim potvrdama ili platnim karticama, koje bi u sebi sadržale deo ili bi bile potpuno bez akciza. Registrovana gazdinstva subvencije za gorivo, po toj zamisli, dobijali bi u zavisnosti od standarda potrošnje za određenu vrstu proizvodnje kao i veličine obradivih površina. Iako u Ministarstvu poljoprivrede načelno, u šta ne sumnjamo, postoji dobra volja, poljoprivrednici će, po svemu sudeći, za „plavi dizel“, kao i mnogo puta ranije, sačekati novo preračunavanje države i naftnih kompanija.
U toku je izrada nacrta budžeta za 2019. godinu i to je prilika da se poljoprivrednicima, ako se to uistinu želi, pomogne da prolećnu setvu odrade sa znatno povoljnijom subvencionisanom cenom goriva.
