Simbolične subvencije od 4.000 dinara po hektaru za biljnu proizvodnju jedva opstale
Agrarni budžet za 2019. godinu iznosi nepune 52 milijarde dinara, 7,6 više nego što je to u nacionalnoj kasi bilo lane. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je da je, procentualno gledajući, agrar u odnosu na druge privredne grane dobio najviše novca iz državne kase, pogotovo kada je u pitanju isplata primaocima subvencija.
-Od ukupno sto milijardi dinara subvencija u svim oblastima, 41,5 milijardi namenjeno je za direktna davanja u poljoprivredi. To je 7,2 milijarde više nego 2018. godine, rekao je Nedimović.
Analizom usvojenog agrarnog budžeta može se zaključiti da je on u suštini razvojno orijentisan i okrenut najviše ulaganjima u investicije, podizanje skladišta-hladnjača i prerađivački sektor, ruralni razvoj… Oko devet milijardi dinara biće uloženo u sisteme za navodnjavanje i automatizovanu protivgradnu zaštitu. Za kreditnu podršku izdvojiće se 600 miliona dinara, tri milijarde dinara namenjeno je zaštiti zdravlja životinja, a za subvencije u bezbednost hrane životinjskog porekla planirano je da se izdvoji sto miliona dinara. Za fitosanitarni pregled hrane utrošiće se 120 miliona dinara, za unapređenje šumarstva 750 i 110 miliona dinara za razvoj lovstva.
Za direktna davanja poljoprivrednicima, odnosno subvencije, opredeljeno je 22 milijarde dinara. Ratarima za biljnu proizvodnju i naredne godine ostaju subvencije od simboličnih 4.000 dinara po hektaru. Pred samo usvajanje budžeta postojala je mogućnost da ostanu i bez tog novca, ali su se nadležni za razdel novca iz nacionalne kase predomislili u poslednji čas. Najveći broj poljoprivrednih proizvođača orijentisanih na ratarstvo nezadovoljan je što nisu dobili povišicu, a posebno im smeta što iz podsticaja nisu isključeni oni koji se direktno ne bave proizvodnjom već fiktivno prikazuju broj hektara koje navodno obrađuju.
Najviše razloga da budu zadovoljni sa agrarnim budžetom svakako imaju stočari. Pogotovo oni koji su opredeljeni za tovno govedarstvo jer će subvencije, po najavi ministra Nedimovića, sa sadašnjih 10.000 po grlu biti povećane na 15.000 dinara.
Miroslav Kiš, predsednik Asocijacije poljoprivrednika koja okuplja 40 udruženja, kaže za AgroFin da je usvojeni agrarni budžet simboličan. Po njemu, izdvajanje države za agrar je najbolje ogledalo ukupnog odnosa nadležnih državnih organa prema poljoprivredi i poljoprivrednicima.
-Slažem se da su kapitalne investicije u poljoprivredu više nego neophodne, pogotovo u sisteme za navodnjavanje i prerađivačke kapacitete. Ali isto tako, država mora da vodi računa o poljoprivrednicima koji su, što zbog suše, a već duži period i depresivnih cena ratarskih proizvoda, u velikoj meri osiromašili i sve teže zasnivaju proizvodnju. Već nekoliko godina pokušavamo da kod Vlade Srbije, Ministarstva poljoprivrede izdejstvujemo jeftiniji, takozvani „plavi dizel“ za poljoprivrednike, ali sem obećanja ništa drugo nismo dobili, kaže Kiš.
