Ratari ogorčeni jer je izostala podrška države zbog sušne godine. Rešenja za naplatu odvodnjavanja stigla na 700.000 adresa
“Kakav je ovo bezobrazluk! Suša mi je uništila skoro ceo rod, a sad mi traže da platim odvodnjavanje!“ – ovakve, pa i mnogo teže konstatacije mogu da se čuju, poslednjih dana, gde god da se okupe poljoprivrednici. A ogorčenje među zemljoradnicima koji se još uvek bore da prevladaju posledice koje je ostavila jedna od najtežih suša u poslednjih desetak godina, izazvala je odluka da im se, i pre nego što je to očekivano, dostave rešenja za plaćanje naknade za odvodnjavanje. Za dostavljanje ovih rešenja, zadužena su javna vodoprivredna preduzeća, a novac se uplaćuje u državni budžet. JVP „Vode Vojvodine“, kako kažu u ovom preduzeću, dostavilo je više od 700.000 rešenja.
Dostavljanje rešenja, kako ne krije nezadovoljstvo Vojislav Malešev, ratar iz Kaća, pored Novog Sada, i lider udruženja poljoprivrednika „100 P plus“, izazvalo je veliki revolt, ne samo zbog visine iznosa koji se plaća, već zbog toga što je izostala bilo kakva podrška države poljoprivrednicima koje je suša ugrozila.
– Bilo je ranije dogovoreno da se rešenja za odvodnjavanje dostave tek na kraju ove godine, baš zbog teške situacije u kojoj smo se našli – ukazuje Malešev. – Kad smo zatražili pomoć od države zbog suše koja nas je pogodila, rekli su nam da će sagledati kakve mogućnosti imaju, a pokazalo se da su sagledali kako je najbolja mogućnost da nam pošalju rešenja za odvodnjavanje.
Malešev, takođe, kaže kako zemljoradnici smatraju da nije u redu da se plaća, a da nisu videli da se išta radi na kanalima, a takođe i zbog toga što potrebe za odvodnjavanjem, lani, sigurno nije bilo.
– Ovo shvatamo samo kao dodatni namet, a što je još gore, dokaz da pomoći zbog suše neće biti… – jasan je Malešev.
Njegov kolega, Miroslav Ivković, takođe ratar, iz Novog Žednika kod Subotice, na nedavno završenom Međunarodnom poljoprivrednom sajmu proglašen za jednog od 50 najboljih poljoprivrednika u Srbiji, smatra, takođe, da, bar na severu Bačke, nije bilo potrebe za odvodnjavanjem, ali da ovu meru više posmatra kao solidarnost sa poljoprivrednicima koji su u krajevima u kojima je odvođenje vode neophodno.
– U centralnoj Srbiji imamo poplave, tako da smatram da je u redu da se to plati – jasan je Ivković. – Naravno, ima mnogo onih koji nisu plaćali ranije, tako da imaju dugove, i traže otpis, a to, opet, ne bi bilo pošteno prema onima koji su redovno plaćali.
U „Vodama Vojvodine“, međutim, objašnjavaju kako, u skladu sa izmenama i dopunama Zakona o vodama iz 2016. godine, naknadu za odvodnjavanje fizičkih lica više ne naplaćuje Poreska uprava, već upravo njihovo preduzeće.
– Vlada je na sednici održanoj 22. februara donela Uredbu o visini naknada za vode, prema kojoj visina naknade ostaje ista kao i 2016. godine – jasni su u „Vodama Vojvodine“. – Pre donošenja Uredbe nije bilo moguće izdavati rešenja, jer je ona pravni osnov za to. Trenutno dostavljamo rešenja za 2017. i prva tri meseca ove godine, i do kraja meseca bi trebalo bi da budu poslata sva rešenja. Za preostalih devet meseci biće izdata nova rešenja, koja će biti poslata do kraja godine.
Od naknade za odvodnjavanje za fizička lica u ovoj godini, kako kažu u „Vodama Vojvodine“, planiran je prihod od 1,6 milijardi dinara, dok je visina ostvarenog prihoda po ovom osnovu za 2015. godinu bila 1,2 milijarde dinara. Za 2016. godinu ostvareno je 2,2 milijarde dinara, a u 2017. godini po tom osnovu prihodovano je samo 430 hiljada dinara. Naknade za odvodnjavanje, koje u proseku iznose oko 1.200 dinara po hektaru na godišnjem nivou, pokrivaju samo 32 odsto od potrebnih sredstava. Naplativost naknade za odvodnjavanje je u visini od 60 odsto od utvrđenog razreza. Najveći pojedinačni dužnici su pravna lica u postupku stečaja ili reorganizacije, mada ima i fizičkih lica koja imaju velika dugovanja.
GREŠKE
Rešenja koja se upravo dostavljaju, sačinjena su na osnovu baze podataka Poreske uprave, a u „Vodama Vojvodine“ kažu da u njima ima dosta grešaka.
– Nezadovoljni korisnici mogu da se žale u skladu sa uputstvom koje im je prosleđeno kao sastavni deo rešenja – kažu u „Vodama Vojvodine“. – Nedoumice se takođe mogu i lično razrešiti u kancelariji za rad sa strankama u poslovnoj zgradi našeg preduzeća koja je upravo zbog toga i oformljena. Sve žalbe, kojih do sada ima oko jedan procenat, biće razmotrene, a građani će blagovremeno biti obavešteni o ishodu. U junu bi trebalo da preuzmemo najnovije podatke od Republičkog geodetskog zavoda, pa je to prilika da se ispravi znatan broj žalbi, pogotovo onih koje se odnose na promene vlasništva.
UGROŽENI
U „Vodama Vojvodine“ navode kako je više od 80 odsto Vojvodine ugroženo od unutrašnjih voda, odnosno – oko dva miliona hektara zemljišta na području pokrajine direktno ili indirektno zavisi od funkcionisanja sistema za odvodnjavanje. Odvodnjavanje tako velikih površina sprovodi se sa oko 22.000 kilometara kanala, što je jednako dužini polovine ekvatora, zatim, sa 155 crpnih stanica, 17 mobilnih agregata, 319 ustava, 16.450 propusta i mnogo drugih objekata. Bez kanalske mreže i rada hidrotehničkih objekata, Vojvodina bi ponovo bila močvara.
POVERENI POSAO
Obračun i zaduženje naknada obavljamo kao povereni posao za račun upravljača, Budžetskog fonda za vode APV – jasni su u „Vodama Vojvodine“. – Zato nikoga ne možemo osloboditi plaćanja naknade. Otpis potraživanja po osnovu naknade za odvodnjavanje je u nadležnosti republičkih organa, odnosno, Skupštine i Vlade Srbije. I rok za plaćanje naveden u rešenjima, zakonski je rok, na koji naše preduzeće takođe ne može uticati. Ne možemo uticati ni na način dostave, jer je lično dostavljanje predviđeno Zakonom o opštem upravnom postupku.
