Manji su prinosi,ali cena proizvoda veća, dok narudžbe sve više idu preko interneta i brzom poštom
Kao što smo iz dosadašnjih nastavaka serijala saznali sve više je onih koji se ne samo u Banatu već i Vojvodini odlučuju da iz konvencionalne pređe na ekološki način proizvodnjie Najviše je površina pod organskim žitaricama, voćem i vinogradima, a najmanje je zastupljeno povrće iako ga ono, procentulano gledano,, najviše ima na oranicama u Banatu.
Koji su sve uslovi neophodni da bi se neko odlučio da se bavli organskom poljoprivredom?
Stručnjaci kažu da je potrebno ispuniti određene uslove: izolovanost zemljišnih parcela, stočarskih farmi i prerađivačkih kapaciteta od potencijalnih izvora zagađenja, uskladiti razvoj biljne i stočarske proizvodnje, obezbediti odgovarajući kvalitet vode za navodnjavanje, imati osposobljenog i adekvatno obučenog proizvođača…
Poznato je takođe da organska proizvodnja predstavlja specifičan vid poljoprivredne proizvodnje koji je zakonski regulisan u pogledu semena koje se koristi, zemljišta na kome se kulture uzgajaju, tipa đubriva kao i sredstava za zaštitu bilja. Kod organske stočarske proizvodnje vodi se računa i o tipu i kvalitetu stočne hrane i smeštajnom kapacitetu u gazdinstvima
„Na primer, mineralna đubriva koja se u konvencionalnoj proizvodnji koriste za obogaćivanje zemljišta mineralnim materijama u organskoj poljoprivredi nisu dopuštena i koriste se đubriva organskog porekla kao što su kompost, vermikompost, stajnjak (koji takođe treba da nastaje u organskom sistemu gajenja domaćih životinja), zelenišno đubrivo itd. Lista dozvoljenih preparata za zaštitu bilja je takođe strože regulisana pa je zabranjeno koristiti skoro sve sintetičke pesticide koje konvencionalna poljoprivredna proizvodnja dopušta,“, kaže Sreten Filipovoć, master inžinjer zaštite životne sredine u poljoprivredi.
Objašnjava da se benefiti organske proizvodnje najviše ogledaju u zaštiti životne sredine. Nekoliko naučnih studija sugeriše da je na poljima pod organskom proizvodnjom biodiverzitet veći od onog pod konvencionalnom proizvodnjom, a naročito ako se radi o monokulturnoj proizvodnji. Takođe, postoje pouzdani podaci da je mikrobiološka aktivnost zemljišta pod organskom proizvodnjom veća nego pod konvencionalnom.
„Svi ostali nedostaci organske proizvodnje, kao što je., na primer, visoka cena proizvoda, proističu upravo iz toga što su prinosi u organskoj proizvodnji niži nego u konvencionalnoj. Rezultati globalne meta studije objavljene 2018. godine u prestižnom naučnom časopisu Nature pokazali su da organska proizvodnja ima za 15 odsto nižu stabilnost prinosa od konvencionalne proizvodnje,“ navodi Filipović.
Tačno je da je u organskoj proizvodnji manji prinos, viša cena, da li se i koliko isplati ne samo za proiuzvođača već i potrošača? Činjenioca je da je organska proizvodnja skupa kako za proizvođača tako i za potrošača, jer podrazumeva proces sertifikacije za koji treba izdvojiti više novca nego za ostale grane poljoprivrede. Sa druge strane, kako se može čuti u delu stručne javnosti, ovako dobijena hrana ne mora biti nužno i zdravija, ali je svakako bolja za životnu sredinu i tome je njena glavna prednost.
Vlasnica prve prodavnice organskih proizvoda u Vojvodini „Gea Organic“ Milica Popović iz Novog Sada objašnjava da kupaca organsku hranu uvek ima, ali ne onoliko bi oni kao proizvođači želeli i koliko svojim kvalitetom. zaslužuje. Nju mahom konzumiraju uglavnom ljudi na posebnom režimu ishrane kao i platežno sposobni koji žele da se hrane zdravo.
„U tu grupu spada i jedan deo roditelja koji izdvoja nešto više sredstva iz porodičnog budžeta za male bebe, ali sui m kasnije, kako deca rastu, neki proizvodi skupi pa vremenom odustaju od kupovine.Prosto budžet s kojim raspolažu ne može da svima dozvoli da se hrane na organski proizvednom hranom. Organski proizvodi su skuplji jer se plaća serfikacija, analize koje ponekad idu na teret proizvođača, a nekad sertifikacione kuće, ali na kraju manje-više sve to plati potrošač kroz cenu proizvoda,“ rekla je Popović.
Kako bi hranu koja se prizvodi na ekolkoški zdrav način, proizvođači mogli da plasiraju na tržište, sve više se koriste nove tehnologije za e-prodaju, ali treba biti i dovitljiv za druge načine. Pavle Đorđević iz „Orgnele“ kaže da sorte voće i povrća koje sadi na imanju direktno zavise od potržanje i brzine dostave.
„Paradajz, recimo, kupcima šaljemo brzom poštom. Drugi model je da se zakupi bašta, gde gajimo ono što kupac želi i direktno mu sporučujemo na adresu. Do sad nismo imali većih problema sa plasmanom, osim sa jagodama kad ima previše kiše, onda su druga klasa i moraju da se prerađuju. To opet nije lose jer se dobija bolja cena, ali zhteva i više rada“, kaže Đorđević.
SUTRA: Pomoć države u kontinuitetu
