Prenošenja  iskustva između samih organskih proizvođača je dragoceno, ali neophodna je i korišćenje stručne literature, pohađanje edukativnih seminara…

Kako bi proizvodnja organskih proizvoda kao i izvoz u budućnosti i dalje napredovali još bržim tempom nadležni državani organi, ali i udruženja proizvođača stali su na stanovište da je, uzimajući sve u obzir, neophodno kontinurarno raditi na daljem razvoju, posebno edukaciji proizvođača. To sa sobom povlači i novi koncept rada udruženja sa neposrednim proizvođačima, ali i još veću afirmaciju organske proizvodnje u poljoprivredi.

Upravo sa željom da proizvođači budi što više informisani i ovladaju tehnlogijom organske prozvodnje Udruženje „Serbia Organika“ i Vojvođanski klaster organske poljoprivrede (VOK) u svom radu iniciraju i realizuju brojne aktivnosti koje su od izuzetnog značaja za razvoj sektora. Posebno se izdvajaju stručna edukativna putovanja u inostranstvo i upoznavanje sa  organskim načinom proizvodnje u drugim zemljama.

Tako je VOK ove godine u maju  organizovao petodnevnu edukativnu ekskurziju u Nemačkoj kojom je obuhvaćen obilazak tri odabrane farme koje se bave organskom poljoprivredom po principima dinamičkog agrošumarstva. U obilasku su  bili u učesnicI projekta iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo kao poljoprivredni proizvođači, predstavnici Poljoprivrednog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu, Instituta za proučavanje lekovitog bilja „Dr Josif Pančić“, Educons Univerziteta i Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković„.

Svi su obišli farmu Sonnenwald Hof Centra za regenerativnu poljoprivredu. Ova farma je deo zajednice Sonnenvald u Šernbahu i predstavlja istraživački centar za regenerativnu poljoprivredu, pri čemu je fokus na kombinovanju održive produktivnosti sa zaštitom klime i očuvanjem prirode, kao i solidarnom odgovornošću. Na obilaska Bastian Pellhammer iz Ecotop-a imali su radionicu na temu dinamičkog agrošumarstva, a zatim sus a domaćinima podelili iskustva sa ogleda u Srbiji. Organizovana je i poseta oglednim poljima ove farme, agrošumarskim sistemima koji su podignuti na principima dinamičkog agrošumarstva odnosno sintropske poljoprivrede, zatim plastenike i stočarsku proizvodnju.

Uz sva ova iskustva čelnici ova dva udruženja naglašavaju da bavljenje organskom proizvodnjom podrazumeva konstantnu edukaciju i nadogradnju znanja proizvođača.

„Da bi se neko krenuo da se bavi organskom proizvodnjom neophodno je da pre svega stekne neka osnovna predznanja i konstantno i permanentno uči. Prvenstveno, kako se započinje proizvodnja, vodi knjiga polja, dobija sertifikat iz organske proizvodnje, bira vrstu proizvodnje, zemljište održava zdravim, koje su inovacije u poboljšanju okruženja… Sve su to oblasti koje zahtevaju određeni stepen spoznaje i znanja što uključuje i neposrednu praktične obuke“, ističe Ivana Simić, generalni sektretar „Serbia Organika“.

Po mišljenju stručnjaka prenošenja  iskustva među samim organskim proizvođačima je dragoceno, ali neophodno je isto tako koristiti stručnu literaturu i obrazovati se na seminarimai raznim obukamakoji se organizuju .

Nacionalno udruženje „Serbia Organica“ redovno organizujejednodnevne i višednevne seminare za poljoprivredne proizvođače o organskoj ratarskoj proizvodnji kao i proizvodnji lekovitog bilja, voća… To isto radi i Centar za organsku proizvodnju (COPS),  iz Selenče( opština Bač) s namerom da doprinese unapređenju uslova za razvoj proizvodnje organske hrane i naučno-istraživačkog rada u ovoj oblasti.

COPS ima preko 200 članica i uglavnom  okuplja manje proizvođače organske hrane u Vojvodini. Pod okriljem ove organizacije osnovan je Centar za učenje, kroz koji je za pet-šest godina prošlo više od 600 ljudi. Organizovane su teoretske i praktične edukacije u vidu „otvorenih škola“ po FAO metodologiji, a COPS je prepoznatljiv i po Farm inkubatoru organske proizvodnje, jedinstvenom u Evropi, u kojem poljoprivrednici dobijaju teorijska i praktična znanja kroz ceo proizvodni proces i plasman  organskih proizvoda.

Od samostalnih edukatora za organskju prozvodnju svakako treba spomenuti i Snežanu Ognjenović autora knjige „Gajenje povrća sa ljubavlju“ koja je istovremeno organizator škole organskog baštovanstva u okvru koje se održavaju brojni seminari, predavanja, konsultacije.

„Organsko baštovanstvo, kao specifican način proizvodnje sa velikim uspehom primenjuje se širom sveta u preko 75 godina, a mi smo kao opredljejni proizvođači deo tog procesa. Kako bi u organskoj bašti dobili i sačuvali zdrave plodove povrća i voća proizvođači moraju da nauče da prepoznaju štetočine, sredinu i njihov životni ciklus, načine preventivnog delovanja i njihovog suzbijanja. To zahteva permenentno učenje posvećenost, strpljenje i dugoročno planiranje. Zauzvrat, dobijaju se zdravi plodovi sa prirodnom bojom, ukusom i mirisom“, rekla je Ognjenovićeva.

                                                          SUTRA: Do sertifikata teško, ali dostupno