Proizvođači organske hrane iz zrenjaninske opštine prepoznatljivi na pijaci u najgušće naseljenom Bloka 44 na Novom Beogradu
Među gazdinstvima koja koristite sredstva pomoći grada Zrenjanina za podršku organskoj proizvodnji je i bračni par Gordana i Vojislav Šokšić iz Taraša koji se već više od deset godina bave organskom proizvodnjom povrća na desetak hektara. Na svom imanju u Tarašu, koji od svih sela koja pripdaju Gradu Zrenaninu, ima po svim parametrima najidealnije uslove za organsku prozvodnju, bave se proizvodmjom organskog krompira, kupusa, luka, rotkvica, tikvica… Sve što proizvedu več godinama prodaju na novobeogradskoj pijaci u Bloku 44 gde imaju stalne kupce koji, kako kažu, ne dovode u sumnju kvalitet njihovog povrća proizvednog po organskim principima.
Sa svojim povrćem prisutni su poslednjih godina i u specijalizovanim prodavnicama u Beogradu, a kod njijh robu kupci može poručiti i preko interneta.
„Jedno je prodaja na pijaci, a sasvim drugo je u prodavnicama kao i internet prodaja. Ta vrsta prodaje podrazumeva da roba mora da bude lepo prezentovana i upakovana, ima vizuelni identitet“, kaže starij sin Šokšićevih, Mirko, koji je poslednjih godina preuzeo da u porodici vodi deo oko marketinga i prezentacije proizvoda na internetu.
Šokšići tvrde da je organska proizvodnja vrlo zahtevna, podrazumeva mnogo ručnog rada tako da su na poslovima angažovani jednako i roditelji i oba sina, Mirko i Goran, koji istovremeno i studiraju organsku proizvodnju na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu.
Mlađi Šokšići rešili su da ostanu na imanju i ono čime misli da se bavi u budućnosti vezano je za preradu organskih poljoprivrednih proizvoda.
„Kako smo već dobro pozicionirani na tržištu i nemamo problem sa prodajom za koju smo se izborili iskčljučivo kvalitetom svojih proizvoda. Iz iskustva sa dosadašnjom prodajom mislim da je nas kao proizvođača najveća najveća greška što povrće prodajemo samo kao sirovinu, a ne prerađeno. Jer, skontali smo da sve što može treba da se prerađuje i ostvari kudikamo bolja zarada. Znam kako bi to moglo da se realizuje, ali za to su potrebna velika ulaganja kao i obučena radna snaga do koje se teško dolazi“, kaže Mirko.
Slađana i Dragan Marković iz Zrenjanina više od petnaest godina proizvode povrće, a deset godina po principima organske proizvodnje. Markovići su povrće najpre počeli da proizvode za sopstvene potrebe, kako bio za ishranu koristili ono koje nije tretirano pesticidima i drugom hemijom. Kada su se pojavili viškovi, najpre su svoje proizvode poklanjali rodjacima, prijateljima,komšijama, a kasnije ponudili i zainteresovanim kupcima koji su na njih veoma pozitivno regovali.
Iz sezone u sezonu proširivali su listu sa asortimanom povrća da bi danas proizvodili oko dvadeset vrsta.
„Nismo na samom početku shvatili da ulazimo u ozbiljnu proizvodnju jer je sve išlo nekako spontano. Iz želje da imamo bogatu ponudu zdravog povrća, sve više smo proširivali smo proizvodnu listu, a sada uglavnom smo bazirani na paradajz, papriku, praziluk, rotkvice, krompir, karfiol, beli luk, celer, grašak, spanać, zelen, paštrnak… Deo povrća koje ne prodamo preradimo najpre za svoje potrebe, a onda i za prodaju“, kaže Slađana.
Kvalitetne organske proizvode Markovići uzgajaju u plastenicima na površini od ukupno 30 ari. Za sada ne nemarevaju da se šire, a jedan od razloga za to je i nedostatak radne snage koja bi odgovorila zahtevima i principima rada u organskoj proizvodnji.
„U proizvodnji za koju smo opredeljeni sam sam svoj gazda, što bi rekli „svoj na svome“, osećam se dobro jer znam da je upravo takva proizvodnja dobra za sve. Čuvamo zemljište i životnu okolinu, a istovremeno širimo znanje i svoje iskustvo. Mnogi prijatelji, poučeni našim iskustvom, krenuli su da u svojim baštama i voćnjacima primenjuju principe organske proizvodnje. Moja želja je da omasovimo ovu vrstu proizvodnju i razvijemo svest da učinimo sve što možemo kako bismo imali zdravu hranu i očuvali životnu sredinu“, kaže Dragan. diplomirani inženjer poljoprivrede i savetodavac u Poljoprivrednoj stručnoj službi Zrenjanin.
Prostora za razvoj organske proizvodnje u zrenjaninskoj opštini ima, a posebno na salašima u Mužljanskom ritu postoje gotovo idealni uslovi. Uporavo na tom prostoru od 40 ari proizvođač Mihalj Išpanović bavi se organsjkom proizvodnjom voća,
„Petnaest, dvadeset godina uzgajali smo cveće u plastenicima, a kako je bilo sve manje radne snage odlučili smo se za organsku proizvodnju i konkurisali za sadnice kajsije“, rekao je Išpanović iz Mužlje.
I proizvodnja organskog meda u okolini Zrenjanina sve više se razvija.Mladi pčelar Darko Batinić iz Lazareva jedan je od 17 korisnika iz Vojvodine koji je ostvario pravo na bespovratna sredstva u okviru konkursa Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, za nabavku priključne mehanizacije, mašina i opreme za organsku proizvodnju. Darku su dobijena sredstva pomogla da dodatno unapredi proizvodnji organskog meda.
„Organskom prozvodnjom meda počeo sam da se bavim na poziv Centra „Eko Agri“. Prepoznali su nas kao dobre pčelare, spremne za nešto novo i drugačije, pa su ponudili da se okušamo u organskoj proizvodnji. Ova vrsta proizvodnje meda jeste vrlo komplikovana i zahtevna, prati je mnogo dokumentacije, ali je proverljiva i isplativa. Uz to zahteva i mnogo ulaganja jer se sve mora prilagoditi organskoj proizvodnji, od boje na košnici do zabrane upotrebe bilo kojih pesticida. Svake godine se proizvodnja sertifikuje kod nadležnih državih organa, dok ovlašćene kontrlone kuće proveravaju kvalitet“, veli Batinić.
SUTRA: Zdrava hrana za sve
