Udruženja „Serbia organika“: Maline, kupine, borovnice, ribizle, jagode, višnju i šljivu najtraženije u EU, ali i sušeno voće kao i voćni koncentrati i pirei
Kako su se kod nas ukrupnjavaju površine pod organskom proizvodnjom kao i broj proizvođača istovremeno se povećava i izvoz proizvoda za oznakom organskog porekla. Po podacima Republičkog zavoda za statistku u 2022, godini izvoz organskih proizvoda vrednosno je iznosio 68,5 miliona evra. Podaci Udruženja „Serbia organika“, kada su prvi put postali deo informacionog sistema Uprave carina, ukazuju da je ostvaren rekordan izvoz, posebno u poređenju sa 2012. godinom, kad je plasman iznosio 3,7 miliona evra.
Iz udruženja „Serbija organika“ isto tako navode da je više od 80 odsto naših organskih proizvoda namenjeno izvozu.
„U 2021.godini udeo naše zemlje u plasmanu organskog voća u EU svežeg ili sušenog, ne računajući citruse i tropsko voće, iznosio je 8,4 odsto. U više od 30 država izvezeno je najviše zamrznutog organskog voća, uglavnom jagodastog: maline, kupine, borovnice, ribizle, jagode…Pored jagodostog voća, izvozili smo i zamrznutu višnju i šljivu. Organsko sušeno voće, kao i voćni koncentrati i pirei, takođe čine veliki udeo u ukupnom izvozu“, saopštilo je Udruženje uz podatak i da se poslednjih godina sve više izvoze i prerađeni organski proizvodi.
Tradicionalno, organske poljoprivredne proizvode prošle godine naši proizvođači najviše su plasirali na tržište Evropske unije, u Nemačku, Holandiju, Austriju, Francusku, Italiju i Poljsku, ali i SAD i Kanade.
Po podacima Udruženja „Serbia organika“ najveće površine organskih zasada kod nas su pod voćarskom proizvodnjom (36 odsto), zatim žitaricama (28), krmnim biljem (19), industrijskim biljem (14), dok je najmanje učešće čini povrće i lekovito i začinsko bilje. U Vojvodini je organska proizvodnja praktično najrazvijenija sa udelom od 38,36 odsto, zatim slede regioni južne i istočne Srbije sa učešćem od 31,58 procenata, Šumadija i Zapadna Srbija (29,86) i na kraju region Beograda sa svega 0,2 odsto.
Lokalne smouprave u Vojvodini poslednjih desetak godina, subvencijma i drugim olakšicama koje daju proizvođačima, u dobroj meri pomažu razvoj organske proizvodnje kao i same proizvođače. Tako Grad Novi Sad već deset godina uspešno pomaže organsku proizvodnju, a ukupne subvencije, u periodu od 2011. do 2020. godine, koje je grad uložio za razvoj organske proizvodnje iznose 30 miliona dinara,
Kako navodi član Gradskog veća zadužen za privredu Milorad Radojević, za razvoj oprganske proizvodnje i pomoć proizvođačima planirana su ulaganja i za narednu 2024. godinu.
„Grad sa sto posto podržava nabavku semena, sadnog materijala i sertifikaciju i nešto od opreme proizvođača.Pojednostavili smo mksinmalno dokumentaciju kada organski proizvođači konkurišu za sredstva. Isto tako imamo dobru saradnja sa udruženjem „Organski Sad“ sa kojima dogovaramo mere i iz godine i godinu izdvajamo sve veća sredstva za razvoj proizvodnju. Ove godine smo, podsetiću, opredelili nešto više od sedam miliona dinara za podršku organskim proizvođačima i za proizvode sa zaštićenim geografskim poreklom“, navodi Radojević.
Poljoprivredno gazdinstvo Vladimira Vozara iz Kisača zauzima površinu od 14 hektara gde se kompletno uzgaja organsko voće i povrće. Kada je reč o isplativosti Vladimir kaže da ima računice u poslu, a pozitivno ocenjuje i mere podrške državnih institucija, namenjene nabavci repromaterijala i neophodne mehanizacije .
„Grad Novi Sad već godinama nam finansira nabavku semena i dosta toga nam pomaže, jer drugačije ne bi mogli da kupimo svu potrebnu novu mehanizaciju“, kaže Vozar.
U opštini Mali Iđoš organskih voćnjaka je sve više. Poslednjih godina sve češće niču organske plantaže jabuka i šljiva, a gaje se kako jagode, maline tako i drugo bobičasto voće.
Opština ima veliki potencijal za organski uzgoj voća, posebno višanja po kojima je ova lokalna samouprava, najviše mesto Feketić, prepoznatljivo. Voćari daju prednost gajenje autohtonih sorti, a u Feketiću se, što je kuriozitet, gaji crna višnja koja je pogodna kao sirovina za industrijsku preradu u sokove, slatka i za proizvodnju rakije. Takođe, opština ima potencijal u razvoju organske živine, čiji uzgoj nije toliko zastupljen u Srbiji, ali svakako ima svoje tržište.
SUTRA: Klasteri otvaraju put konkurentnosti
