Formiranje vinograda je dugoročna investicija, na 30 – 40 godina, potrebno ulaganje oko 20.000 evra za hektaru)
Organska poljoprivredna proizvodnja u vinogradarstvu ustvari je borba protiv bolesti, štetočina i upotrebe mineralnih đubriva. Sva poljoprivredna gazdinstva koja su ušla u sistem organske proizvodnje grožđa upisom u Registar organskih proizvođača u Ministarstvu poljoprivrede moraju provesti tri godine u takozvanoj „prelaznoj (konverzionoj) organskoj proizvodnji“. Prelazni period je zbog „čišćenja“ zemljišta, odnosno otklanjanja ostataka pesticida u zemljištu do pravilnikom određene prihvatljive visine i usvajanja agrotehnike organskog vinogradarstva.
Saveti za gajenje vinove loze u organskom načinu proizvodnje zlata su vredni. Prof dr Dragoslav Ivanišević sa Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sada na nedavno održanom sajmu „Otvorena vizija Balkana“ u Beogradu ukazao je na rastući trend organskog vinogradarstva, a napravio je i paralelu sa zemljama EU gde je u ovom momentu šest odsto vinograda u sistemu organske proizvodnje sa trendom daljeg širenja.
Kako početi, izabrati poziciju vinograda, koje sorte saditi i , što je možda I najvažnije, kako zaštititi vinovu lozu i grožđe?
„Potrebno je pre bilo kakvog investiranja, pre svega, uraditi analizu zemljišta, izvršiti rigolovanje, odabrati poziciju koja zadovoljava provetrenost vinograda, vodni režim I informiusato se o količini padavina tokom godine.Formiranje vinograda je jedna važna, dugoročna odluka i investicija, na 30 – 40 godina, potrebno je ulaganje oko 20.000 evra za hektar“, rekao je Ivanišević.
Koje su sorte najpogodnije za organski način proizvodnje?
Mišljenja stručnjaka su da, zbog visokih zahteva zaštite, najpoželjnije sorte su takozvani interspecije hibridi. To su sorte nastale ukrštanjem sorata „vitis vinifera L.“ (koje su najčešće gaje u Evropi sa dobrim prinosom i kvalitetom grozda) i američkih sorti „vitis labrusca“, „vitis riparia“ (otpornim na brojna gljivična oboljenja, ali malih grozdova, niskih prinosa, slabih aroma).
Kod nas su tako nastale „morava“ i „lasta“ – vinsko stone sorte koje su pogodne za gajenje u organskoj proizvodnji. Nastale su na Oglednom dobru za vinogradarstvo novopsadskog Poljoprivrednog fakulteta u Sremskim Karlovcima. Tu su još sorte „bačka“, „panonia“ i „petra“koja takođe daruju plemenita vina.
Ispunjavanje strogih uslova za gajenje u organskom načinu je uslovilo da se zaštita vinograda uglavnom zasniva na preventivi. Bakarni preparati i sumpor su glavni borci sa gljivičnim oboljenjima. Tokom godine je maksimalno dozvoljeno upotreba bakra 6 kilopgrama šp hektaru dok je u zemljama EU ta granica tri.
Najbolje rezultate moguće je postići ako je celo gazdinstvo upućeno na organsku proizvodnju. Tako imate zatvoren ciklus gajenja stoke i dobijanja organskog đubriva koje obezbeđuje kvalitetno zemljište u vinogradu i dobar vodno – vazdušni režim, a istovremeno loze su kvalitetnije i otpornije na bolesti.
Zahtevi za vinom iz organskog uzgoja postoje, cena je znatno viša i opravdava se se utrošenim radom,a plasman je moguć i u inostranstvu … Stone sorte daju grožđe koje nemaju rezidua i kao takvo, možete prodati novom segmentu tržišta potrošačima koje veliki značaj daju zdravstvenoj bezbednosti hrane i spremni su da za to daju više novca.
Kod organske proizvodnje nužno je iz primene isključiti i staviti pod nadzor: mineralna đubriva i pesticide. Po savetu stručnjaka đubrenje u organskom vinogradarstvu veoma je bitno.
„Osim zelenišnog đubrenja leguminozama (mahunarkama), primenjuje se đubrenje stajskim đubrivom, glistenjakom, kompostom, kominom, slamom, komercijalnim organskim đubrivima (uz saglasnost nadzorne organizacije), morskim algama i proizvodima od algi, biodinamičkim (na organskoj osnovi) i homeopatskim (čajevi od kamilice, hrasta, maslačka, koprive, rastavića i dr.) preparatima“, kaže dr Zoran Keserović koji je godinama rukovodio Departmanom za voćarstvo i vinogradarstvo na novosadskom Poljoprivrdnom fakultetu.
U organskom vinogradarstvu iako je zabranjena upotreba hemijsko-sintetičkih sredstava ne znači da nije dopušteno nikakvo „prskanje“. Loza se može tretirati sredstvima koja jačaju nespecifičnu otpornost biljaka i agroekološkog sistema, a nisu direktno usmerene protiv prouzrokovača bolesti i organizama životinjskog porekla: biljni preparati (čajevi, ekstrakti i sl.), preparati od algi, propolisa, mleka, proizvodi od surutke, homeopatski i biološko-dinamički preparati.
SUTRA: Afirmacija organske proizvodnje u Banatu
