Period konverzije zemljišta za zasade voća je tri godine, ali kontrolno i sertifikaciono telo, pod određenim uslovima, može i da smanji predviđeno vreme
Uslovi za proiizvodnju organskog voća kako u svetu tako i kod nas nisu ni malo jednostvani ni laki. Svi potrebni faktori predstavljaju sistem upravljanja čiji je cilj postizanje ekološke ravnoteže i balansirane životne sredine u kojoj postoji bogatstvo kako biljnih tako i životinjskih vrsta. Stoga je, po oceni strućnjaka, pronalaženje prave lokacije veoma bitan faktor za uspešno bavljenje organskom poljoprivredom.
Činjenice koje bi svako ko se opredeljuju organsku prozvodnju trebalo uzeti u obzir su: pristup vodi, dostupnost zemljišta i blizina tržišta. Osim navedenih važnih su klimatski uslovi, pristup električnoj energiji i drugim neophodmim resursima, potencijalno prisustvo štetočina i biljnih bolesti, itd. Pre podizanja zasada neophodno je odraditi agrohemijsku analizu zemljišta, a zatim krenuti sa poboljšanjem njegove plodnosti, odnosno povećanjem organske materije u njemu kako bi bilo što produktivnije.
Za uspešno podizanje organskih voćnih zasada ili prelazak postojećih konvencionalnih u organske, potrebno je da se ispoštuju određeni preduslovi koji će obezbediti određenu sigurnost u proizvodnji. Osnovno pravilo jeste da površina na kojoj se primenjuje organska proizvodnja treba da bude najmanje pet do šest metara udaljena od drugih sa konvencionalnom proizvodnjom, Ukoliko nema te udaljenosti, tada treba zasaditi bio-barijere koje štiti organski zasad od prelaska sintetičkih preparata koji se upotrebljavaju u susednim konvencionalnim zasadima. Period prelaza – konverzija, kod voćarske proizvodnje traje tri godine sa izuzetkom kada kontrolno i sertifikaciono telo može da ga smanji.
Po mišljenju stručnjaka veoma je važno da se izaberu odgovarajuće metode proizvodnje. Taj odabir je bitan faktor za uspešnu proizvodnju, jer se itekako može odraziti na efikasnost i njenu održivost.
„Na primer, ako se koriste previše agresivne ili neodržive metode, to može dovesti do oštećenja zemljišta ili štetnih posledica na okolinu. S druge strane, primena metoda koje su previše neefikasne ili skupe može dovesti do lošije produktivnosti ili viših troškova proizvodnje, posebno na pojedinim voćnim vrstama.Zato je neophodno da se u obzir uzmu svi mogući faktori kako bi se pronašao najbolji pristup proizvodnji“, smatra prof. dr Zoran Keserović sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta.
Keserović ističe da paralelna proizvodnja na jednoj plantaži, odnosno uzgajanje iste voćne vrste istovremeno na organski i konvencionalni način nije dozvoljena, osim ako su različite sorte sa lako prepoznatljivim karakteristikama.
„Sadni materijal koji se upotrebljava u organskom voćarstvu treba da bude organskog porekla. U uslovima kada on nije dostupan, dozvoljeno je korišćenje konvencionalnog materijala, ali da nije genetički modifikovan ili tretiran sintetičkim preparatima i da je.naravno, odobren od kontrolnog sertiofilacionog tela“, kaže Keserović.
Takođe, smatraju stručnjaci, važan faktor u planiranju organske proizvodnje voća je lokacija na kojoj će biti podignut zasad. Voćna vrsta koja će se gajiti zavisi od tipa i od kvaliteta zemljišta. Zemljište je od velike važnosti pri uzgajanju bilo koje kulture u organskoj proizvodnji, posebno voća. Ekspozicija terena je naročito bitna,a zma se da je najpovoljnija južna ili jugoistočna pozicija, jer se bolje iskorišćava sunčeva svetlost i brže se dižu jutarnje rose, koje su značajan faktor za pojavu bolesti i štetočina u toku vegetacije.
Promajno mesto, zaštićeno od dominantnih vetrova u reonu uzgajanja, je isto tako povoljno. Na mestima sa dobrim strujanjem vazduha, gde je retka pojava mrazeva, magle, vazdušna i površinska vlaga se mnogo ne zadržavaju, ima manje bolesti voća.Mikroklimatski uslovi koje bi trebalo znati su: minimalne (zimske) temperature, pojava ranih proletnih i jesenjih mrazeva, količina vodenog taloga, padavine i njihov raspored u toku godine, vlažnost vazduha i zemljišta, vetrovi, njihov pravac kretanja intenzitet, pojava grada… Za organsku proizvodnju pogodna su plodna rastresita i duboka zemljišta (gajnjače, aluvijalna i deluvijalna), čija je pH vrednost u optimalnom opsegu za datu voćnu vrstu.
Za uspešnu organsku proizvodnju isto tako veoma je bitan izbor odgovarajuće opreme jer pravilan odabir može da pomogne u povećanju efikasnosti proizvodnje i distribucije, smanjenju troškova i očuvanju kvaliteta proizvoda, njegove sigurnosti i trajnosti.
„Kada se bira oprema u obzir bi trebalo da uzme da u organskoj proizvodnji nije dozvoljeno korišćenje hemijskih sredstava ili mašina koje su kontaminirane takvim sredstvima, što je veoma česta greška koji proizvođači prave iz neupućenosti“, istče prof., istiće Keserović.
Na našem tržištu dostupne su različite mašine i oprema za organsku proizvodnju voća kao i distribuciju, uključujući mašine za pakovanje u džakove ili pakerice, mašine za sortiranje, etiketiranje i mnoge druge. Preporučuje se da se prilikom kupovine mašina i opreme naročito obrati pažnja na njihove karakteristike, kao što su brzina i preciznost u radu, kapacitet proizvodnje, mogućnost prilagođavanja različitim veličinama i oblicima proizvoda, kao i različitim vrstama ambalaže.
SUTRA: Organski vinograd i izbor sorti
