„Login EKO“, najveći proizvođač organske hrane u Banatu, radi na izradi održivog modela za proizvođače koji žele da participiraju u ekološkoj proizvodnji
Lukino Selo, pripada opštini Zrenjanin, ali i Specijalnom rezervatu prirode „Carska bara“. Tu je, uz podršku i pomoć porodice sa organskom proizvodnjom povrća, započeo 2007. godine i Šandor Balanji
„Selo ima atar sa vrlo kvlitetnim zemljištem kao i sve ostale agroekološke uslove. Tradicija proizvodnje povrća potiče još od pre 200 godina, naseljavanjem bugarskih povrtara koji su svoje znanje prenosili na ostalo stanovništvo„, kaže Balanji koji je proizvodnju zasnovao na dva hektara od čega je jedan u punom statusu organske proizvodnje, a drugi u periodu konverzije koja ističe.
Na gazdinstvu je zastupljeno 25 biljnih kultura, koje se proizvode sukcesivno, tako da su posao i pristizanje robe raspoređeni ravnomerno u toku godine u zavisnosti od sezone i potražnje na tržištu. Najviše gaji blitvu, a na pijacama plasira, isključivo svoje, organski sertifikovane proizvode, koje odvozi dva puta nedeljno za Novi Beograd (Blok 44).
„Najvažnije je da na pijačne tezge stiže samo kvalitetna i sveža roba, a takođe je potreban i direktan kontakt sa potrošačima, da bi se dobila povratna informacija. Prodaja takođe ide dobro i preko interneta, u poslednjih godinu dana osavremenjuje se distribucija, pa je mogućnost za plasman na tržištu veoma dobra, ali samo pod uslovom da imate kvalitet koji se traži.“, ističe Balanji izražavajući želju da se u budućnosti bavi gajenjem ovaca i kunića kako bi obezbedio dovoljnu količinu organskog đubriva za organske zasade.
Poznata je priča kako su bračni par Iza i Samo Login iz Slovenije osvojili svet aplikacijom za mobilne telefone „Talking Tom“, a jednoj kineskoj firmi prodali svoj udeo i stekli pravo bogatstvo. Nakon toga osnovali su „Login5 fondaciju“, koja je pre četiri godine kupila 3.500 hektara oranica, najviše u Banatu, na kojima razvijaju organsku proizvodnju. To rade u okviru projekta „Zdrava hrana za sve ljude“, koji sprovodi pomenuta fondacija i kompanija „Login EKO“. Njive se nalaze u okolini Zrenjanina i Novog Kneževca, odnosno u katastarskim opštinama Mužlja, Kumane, Mošorin, Đurđevo, Sanad, Novi Kneževac i Srpski Krstur.
„Cilj našeg projekta je iznalaženje načina i rešenja na koji način obezbediti zdravu hranu za rastuću ljudsku populaciju u decenijama koje dolaze, a pri tome očuvati i unaprediti zemljište, vodu i vazduh. Na ovome radimo kroz napredak u tehnologiji proizvodnje na polju kao i softvera koji je podrška ovoj proizvodnji i kroz razvoj tehnologija prerade hrane“, rekao je za portal zrenjaninski.com upravnik lokacije u Zrenjanin Nemanja Kovačević.
Prema njegovim rečima, u trenutku kada „Login EKO“ bude imala održivi model, on će biti podeljen svim zaintresovanim proizvođačima besplatno. To se istovremeno odnosi i na tehnologije i na softver.
„Želja nam je da budemo pokretači promena u poljoprivrednoj proizvodnji. Hoćemo da ponudimo alternativu trenutnim opšte prihvaćenim tehnologijama konvencionalne proizvodnje koje degradiraju zemljište i životnu sredinu. Ekološka poljoprivredna proizvodnja kojom se mi bavimo odvija se bez upotrebe hemijskih preparata, genetski modifikovanih organizama i životinjskog đubriva. Radimo ono što je zdravo za zemlju i dugročno održivo“, objasnio je Kovačević.
„Login EKO“ na području grada Zrenjanina obrađuje zemljište u katastarskoj opštini Mužlja. Na ovom lokalitetu ima u vlasništvu 1.470 hektara. Deo zemljišta, uglavnom manje parcele, koji nije pogodan za organsku proizvodnju, s obzirom da nema potrebnu izolaciju, izdaje se lokalnim poljoprivrednicima.
Kompanija u Mužlji uzgaja pšenicu, raž, heljdu, proso, proteinski grašak, suncokret, uljanu repicu, kelj, leblebiju, lan, sočivo, soju, sirak i lucerku.
„Konverziju ka organskoj proizvodnji sprovodimo u skladu sa Zakonom o organskoj proizvodnji i taj proces traje od jeseni 2019. godine. Usevi koje smo do sada sejali, već imaju status organskog proizvoda“, ističe Kovačević.
Kompanija ima odlične odnose kako sa poljoprivredcima tako i loklanim institucijama u Gradu Zrenjaninu.
„U početku je bilo dosta skepticizma, ali sada kada se vidi kako izgledaju ovi usevi i da je moguće na organski način i bez stajskog đubriva obrađivati velike površine, sve više ljudi se interesuje za organsku proizvodnju“, rekao je Kovačević dodajući da je cilj kompanije da privuče što više poljoprivrednika da pređu na ekološki način proizvodnje čemu daju priporitet.
„Sva znanja koja stičemo u praksi kao i softver koji razvijamo, a radi se o kompjuterskom programu koji objedinjuje sve aspekte poljoprivredne proizvodnje, zaintresovanim poljopprivredcima ćemo podeliti besplatno. Dosadašnje iskustvo nam kazuje, da kada predstavimo naš projekat, ljudi ga prihvataju i žele da ga podrže“, veli Kovačević.
SUTRA: Benefiti i mane organske proizvodnje
