Reprezentativna organizacija slovenačke mesnoprerađivačke industrije GIZ Kranjska klobasa Slovenije štiti i čuva orginalnost slovenačkog gastronomskog simbola
U Sloveniji su odavno shvatili da svoje tradicionalne proizvode sa geografskim poreklom kao što su Kranjska kobasica, Kraški pršut, Kraška pančeta, Prekomurska šunka, nije dovoljno samo proizvesti i kvalitetno i na pravi način već ih, na tražištu, treba i zaštiti.
“Snaga svakog brenda prvenstveno leži u kvalitetu, ali ako ga svako krčmi, krivotvori, rasprodaje, on postaje “orginal falsiifikata” koji vremenom gubi svaki značaj”, rekao je jednom prilikom naš poznati marketinški stručnjak Žozef Lončar.
Da se to ne bi događalo vodeći proizvođači u Sloveniji osnovali su 2006.godine GIZ Kranjska klobasa Slovenije čime je praktično započeta zaštita njenog geografskog porekla i očuvanje orginalnosti kvaliteta.Reprezentativna organizacija slovenačke mesnoprerađivačke industrije obuhvata velika preduzeća čija je delatnost proizvodnja kao i prerada goveđeg, svinjskog i živinskog mesa. Organizacija zastupa interese članova, svih aktera u mesnom lancu – od farme preko klanica do trgovaca, sarađuje sa državnim organima i drugim privrednim institucijama i radi na promociji mesa i mesnih prerađevina kako na unutrašnjem tako i trećim tržištima.
”Bezbednost i kvalitet hrane u proizvodnji mesa prioritet je svih prioriteta. Održivi razvoj mesne industrije i dobrobit životinja je preduslov da taj cilj i ostvarimo. Transparentni proces proizvodnje, sam tehnološki postupak izrade proizvoda kao i označavanje mesa obaveza je koje sve članice, bez izuzetka, poštuju”, rekla je Ana Ahčin, generalna sekretarka GIZ Mesne industrije Slovenije.
To je izraženo kod svih mesnih delikatesa, a posebno kod Kranjske kobasice kao nacionalnog gastronomskog simobla. Iako u Sloveniji prisutna vekovima vremenom je gubila postojanost u kvalitetu zbog različitog načina proizvodnje. Upravo GIZ Kranjska klobasa doprineo je da kvalitet KK bude ujednačen i prepoznatljiv kao nacionalni brend.
“Ceo postupak nije bio ni malo lak, trajao je čitavih devet godina – do 2015. kada je ova kobasica dobila i zvaničnu zaštićenu geografsku oznaku i upisana u registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Slovenije”, rekle je generalna sekretarka GIZ Kranjka klobasa.
Ahčinova kaže da danas samo 13 slovenačkih proizvođača ima sertifikat da je pod ovim imenom KK proizvodi i stavlja u promet. Sa dobijanjem evropskog žiga kvaliteta njena prodaja na tržištu Evropske unije poslednjih godina praktično je udvorstučena sa 400 na preko 800 tona.
Kao grupacija GIZ Kranjka klobasa najavila je za narednu godinu snažniji proboj na srpsko tržište gde, smatraju, ima prostora, posebno u velikim gradovima Beogradu i Novom Sadu, za rast prometa, posebno sa svojim zaštićenim brendovima koji imaju dodatnu vrednost.
„Evropska unija finanansijski podržava slovenačke promotivne projekte zato što želi da obezbedi nove tržišne mogućnosti poljoprivrednicima i prehrambenoj industriji”, istakla je Ahčinova.
U Evropskoj uniji 2016. godine, podsetimo, zvanično bilo je 1.200 zaštićenih poljoprivrednih proizvoda. Iz našeg regiona za evropski žig kvaliteta u ovom momentu konkuriše stotinak brendova. Srbija na nacionalnom nivou ima više od 50 proizvoda sa oznakom geografskog porekla, ali najviše 40 sa ove liste mogu da konkurišu za evropski žig. Najviše šanse imaju med, autohotni sirevi i specifične vrste voća i povrća. Postupak zaštite je dosta složen i dugotrajan, ali se, na kraju, kao što je slučaj sa Kranjskom kobasicom isplati.
Kosta Rajević
EU žig kvaliteta podiže cenu proizvoda
U Sloveniji smo saznali da razlika u ceni proizvoda koja imaju žig evropskog kvaliteta i one bez nje, na evopskom tržištu iznosi od 10 do 30 procenata. Francuzi su, recimo, uspeli najbolje da iskoriste ovaj žig. Njihova vina mogu da budu skuplja i do 230 odsto u odnosu na ona koja nisu zaštićena.