Setva šećerne repe trebalo bi da krene u martu kada se za to steknu agrometeorološki uslovi. Ratari koji će je sejati već od jesenas su počeli da pripremaju oranice. Još pouzdano ne znaju koliko će ih setva koštati po hektaru, pošto je đubrivo malo pojeftinilo, a cene semena i zaštitnih sredstava otišle nagore. Ali, kao i ranijih godina, od šećerana sa kojima imaju ugovorenu proizvodnju dobiće polovinu semena i zaštitnih sredstava od potreba, pa će im izdatak za setvu biti niži.
Ove godine, kada se završi kampanja prerade šećerne repe zemljoradnici će prvi put dobiti podsticaj po hektaru od 35.000 dinara. Ta suma je namenjena svima koji industrijsku biljku seju do 500 hektara i budu imali prinos od 50 tona po hektaru.
Namera države je da tako podstake poljoprivrednike da uvećaju površine, jer iz godine u godinu pod repom smo imali sve manje površina, ali uvek dovoljno da šećera imamo za domaće potrebe i za izvoz.
Lane je pod repom bilo oko 30.000 hektara, a ove godine po rečima direktorke Poslovne zajednice „Industrijsko bilje” Olge Čurović bilo bi dobro da imamo oko 40.000 hektara.
„Repe će, očekivanja su, biti više posejano nego lane, ali je još rano govoriti za koliko će biti povećane površine, kazala je Čurović za „Dnevnik“ i navela da je izašao pravilnik o podsticajima i da je izvesno da će država stimulisati proizvodnju šećera.
B. K.
