Visoke temperature u Srbiji odneće 10 do 15 odsto prinosa u voćarstvu. Profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu dr Zoran Keserović kaže da, osim suša, na smanjenje prinosa u voćarstvu najviše utiču zimske niske temperature, kao i prolećni mrazevi gde Srbija izgubi godišnje i do 150 miliona evra.
„Suše će uticati na smanjenje prinosa od 10 do 15 procenata, što je veliki udeo od ukupnih 1,5 miliona tona, a to je značajan gubitak. Već je došlo do velikih klimatskih promena. Još 2012. godine apelovao sam da se postavljaju savremeni zasadi koji će, kada je reč o voćarstvu, biti prilagođeni klimatskim promenama“, ističe Keserović za portal Biznis.r.s.
Poznati stručnjak kaže da je prilagođavanje klimatskim promenama neophodno I da pri podizanju zasada treba postaviti protivgradne mreže koje štite ne samo od grada, već i od ožegotina.
„U Srbiji ne pamtimo da smo imali pojave ožegotina na plodovima, na listovima i na mladicama. Poslednjih deset godina imamo više temperature u januaru i februaru, onda dođe do prolećnih mrazeva, a leti nas sačekaju temperature više od 40 stepeni . Moja preporuka je da se prilikom podizanja zasada vodi računa o sortama koje su prilagodljive tim uslovima. U Vojvodini su na primer pokušali proizvodnju maline, ali je došlo do ožegotina na izdancima, pa i na plodovima, pa su mnogi odsustali od te proizvodnje”, objašnjava Keserović.
B..K.
