Sa dolaskom domaćeg povrća i voća na tržište, cene hrane trebalo bi da padaju. Cene u maloprodaji nemaju samo veliki uticaj na inflaciju, već i na standard građana koji najviše novca troše upravo na hranu. Kako se od njive do trpeze gradi cena i možemo li uskoro očekivati pojeftinjenja,
Društvo agrarnih ekonomista Srbije sa Institutom za poljoprivredni razvoj zemalja u tranziciji iz Haleja u Nemačkoj završili su istraživanje o kretanju cena hrane u Srbiji u protekle tri godine.
„Rezultati su pokazali da je krompir u maloprodaji poskupeo u proseku 90 odsto, isto toliko i šargarepa. Cena jabuke i rozbratne skočila je za više od 50 odsto, a nešto malo manje je poskupela suva slanina. Apsolutnim rekorderima poskupljenja označili su svinjsku mast sa povećanjem cene od preko 160 odsto“, rekla jeza RTS Tatjana Brankov, predsednica Društva agrarnih ekonomista Srbije.
Najvećeg krivca za nerealna poskupljenja hrane istraživači vide u trgovačkim maržama, za koje kažu da su daleko više od evropskih. Dugoročno rešenje između ostalog vide i u uvođenju institucije ombudsmana za hranu, koji bi radio na fer odnosu proizvođača, prerađivača i trgovaca hranom. Ali i u ulaganju u domaću prehrambenu industriju, u aktivaciji robnih rezervi kao i uvođenju visoke transparentnosti u pogledu cena.
