Problemi sa niskim otkupnim cenama malina smanjili su i površine malinjaka u Srbiji. Nekada su bili oko 15.000 hektara, kada je godišnji rod bio oko 80.000 tona, a sada ih je sve manje.
Istraživanja agroanalitičara ukazuju da su, zasadi su ostareli, počelo je njihovo isušivanje i vađenje takjo da sad zauzimaju oko 10.000 hektara
U ivanjičkim malinjacima je, prema rečima predsednika Asocijacije malinara Srbije Dobrivoja Radovića, ovogodišnji rod manji od 40 do 70 odsto. Voćare može spasiti samo dobra otkupna cena, ali nje nema.
„Cena od 400 dinara za kilogram sa tendencijom rasta pokrilabi troškove ulaganja i donelo nam neku malu zaradu jer je situacija veoma složena i to nije samo ovde u Ivanjici, već u celoj Srbiji“, kaže Radović.
Da bi imali minimalnu zaradu i mogli da nastave proizvodnju, proizvođači „crvenog zlata“, ove godine su tražili minimalnu otkupnu cenu od 300 dinara za kilogram. Na poslednjim pregovorima sa otkupljivačima im je ponuđeno 260, odnosno deset dinara više od prvobitne cene, što su proizvođači odbili i predložili da ta sredstva idu u humanitarne svrhe jer su pojedini otkupljivači već plaćali tu cenu.
Hladnjačari nisu popustili, a država je, kako kažu proizvođači, u svemu bila samo nemi posmatrač.
B. K.
