Prema Strategiji poljoprivrednog i ruralnog razvoja Srbije 2014-2024. godine, rejonizacija voćarske proizvodnje navodi se kao jedan od osnovnih preduslova razvoja voćarsta. Tim stručnjaka nekoliko godina unazada radio je na definisanju voćarskih rejona i podrejona u Srbiji sa detaljnim opisom klimatskih, zemljišnih, topografskih i biotičkih karakteristika.
Zahvaljujući ovom istraživanju dobijeni su rezultati koji nam ukazuju za pogodnosti makro i mikro rejona za gajenje pojedinih vrsta i sorti voća kao odabir podloga i uzgojnih oblika. Istovremeno određene granice voćarskih makro i mikro rejona, izrada liste voćnih vrsta i sorti preporučenim za gajenje u datim rejonima i preporuka za njihovo uspešno gajenje.
Prof. dr Zoran Keserović o ovoj temi govorio je na seminaru Savetodavnih službi i istakao gde je i šta pogodno gajiti izneo predlog sotrimenta. Analiza obuhvata Severnobački; Zapadnobački; Južnobački; Severnobanatski; Srednjebanatsk; Južnobanatski; Sremski; Mačvanski; Kolubarski; Podunavski i Pomoravski okrug.
Objašanjavajući podele za gajenje voćnih vrsta po regionima Keserović je rekao da savremena intenzivna proizvodnja u velikoj meri zavisi od uslova sredine. Ako uslovi nisu odgovarajući, čak i najpogodnij sorta uz najbolju agro- i pomo-tehniku neće dati dobre rezultate.
„Uzimajući u obzir ovo, ali i činjenicu da su voćke višegodišnje biljke, veoma je važno da se umanje bilo kakvi rizici uticaja spoljne sredine. Niske temperature tokom i posle mirovanja su u našim uslovima ključni faktor smanjenja voćarske proizvodnje iz godine u godinu. Najsigurnija mera za sprečavanje nastanka šteta od mraza je preventivna – izbor voćne vrste i sorte u zavisnosti od datih agroekoloških uslova, te osetljive voćne vrste ne treba gajiti u regionima sa učestalom pojavom niskih zimskih temperature i prolećnih mrazeva“ zaključio prof.Keserović u tekstu koji je preneo portal Agropres.
B. K.
