Najveći ograničavajući faktor za razvoj domaćeg tržišta je neznanje, jer kada kupac vidi da piše organsko, nema puno informacija šta to tačno znači, izjavio je za „Politiku“ Branislav Raketić,šef Odseka za deklarisanje hrane, šeme kvaliteta i organsku proizvodnju Ministarstva poljopreivrede.
Najavio je i da Ministarstvo poljoprivrede sa institutom „Biosens“ radi na razvijanju platforme koja će biti baza podataka o proizvođačima organske hrane. Preko te baze podataka satelitskim putem će se pratiti koje parcele imaju organski status.
Na primer, kada potrošač ukuca reč „šargarepa“, u ponudi će dobiti sve proizvođače koji proizvode ovu vrstu povrća. Kada je reč o označavanju organske hrane, proizvođači pre svega moraju da poštuju bazne propise o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane, tako da svi obavezni elementi moraju biti na proizvodu.
Na osnovu informacija iz Ministarstva poljoprivrede, trend u vezi s potražnjom domaće i uvozne organske hrane polako se menja. Sve je veća potražnja za ovim proizvodima domaćeg porekla. Glavno tržište organskih proizvoda su velike urbane sredine.
Prema ranijem istraživanju Udruženja „Serbija organika“, i pored pozitivnih trendova na domaćem tržištu koji su najvidljiviji u velikim gradovima poput Beograda i Novog Sada, treba istaći da je posmatrajući na nacionalnom nivou tržište organskih proizvoda još slabo razvijeno.
B. K.
