Ministarstvo poljoprivrede je još početkom prošle godine najavilo popis pašnjaka u Srbiji. Situacija sa pandemijom Kovid 19 doprinela je da ovaj važan posao još uvek nije završen, s obzirom da se najveći deo posla oko toga preuzele lokalne samouprave i katastri. Na osnovu podataka iz popisa poljoprivrede od 2012. gdine u Vojvodini je pod pašnjacima bilo 86.000 hektara, ali tu činjenicu, s obzirom na ne(verodostojnost) podataka, kako tvrde u Agrarnoj komori poljoprivrednih proizvođača Srbije, treba prihvatiti uslovno, s obzirom na poprilično šareno stanje na terenu.
Preoravanje pašnjaka na terenu, posebno u Banatu, poprilično je uzelo maha, ali se u većini lokalnih samouprava i selima kojima su pašnjaci povereni na staranje, malo šta preduzima da se ta pojava spreči. Poslednjih godina, nije zabeležen ni jedan slučaj u bilo kojoj lokalnoj samoupravi, da je zbog lošeg gazdovanja državnim travnatim površinama, neko odgovarao ili snosio bilo kakave posledice. A za takve prekršaje predviđene zakonske kazne kreću se od 20.000 do 200.000 dinara.
Sve što se događa sa pašnjacima zakonski je potpuno nejasno i haotično. Ministarstvo poljoprivrede, odnosno Uprava za poljoprivredno zemljište, pašnjake vodi kao državnu imovinu, što oni de fakto i jesu. Međutim, brigo o njihovom korišćenju i očuvanju, po Zakonu o vraćanju utrina i pašnjaka, preuzele su lokalne samouprave, odnosno pašnjački odbori u selima.
Malo je pašnjačkih odbora koji vode brigu o svojim travnatim površinama, ali ih ipak ima. Tako je nedavno u Kumanu, selu novobečejske opštine, Pašnjački odbor sela, uspešno sproveo akciju nasipanja atarsog puta lomljenim crepom dobijenim od IGM „Polet“ iz Novog Bečeja. Uz to, na pašnjacima su obezbeđena pojila za stoku, kao i pumpe za bunare, što je velika pomoć stočarima sa obližnjih salaša.
Ovakvi primeri pozitivnog odnosa prema pašnjacima mogu samo da raduju, ali su na žalost retki. Lokalne samouprave i sela u praksi, sve više pokazuju nemoć da se izbore sa uzurpatorima pašnjaka, koji se vode kao državna imovina. Stanje sa većinom pašnjaka očito je takvo, da zbog lošeg gazdovanja zahteva urgentno rešavanje njihovog zakonskog statusa, ali i zaštitu, očuvanje i agrotehničko održavanje.
B.K.
