U Srbiji obavezno osiguranje poljoprivrednika nikada nije istinski zaživelo, već je isplata njihovih penzija i u najboljim godinama dotirana sa 80 odsto iz budžeta.Kad god se u poslednje vreme Jelena Tanasković, ministarka poljoprivrede, susreće s udruženjima poljoprivrednika, jedna od tema na stolu su i njihova dugovanja prema Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (Fond PIO).
Upitani kako ovaj problem može da se reši dr Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta Srbije (FS), objašnjava da se FS zalaže za ukidanje obavezne naplate penzijskih doprinosa u slučaju poljoprivrednika.
„Javni sistem penzijskog osiguranja, koji postoji i u Srbiji i praktično svim zemljama kontinentalna Evrope, zamišljen je pre više od jednog veka kao sistem penzijskog osiguranja za radnike koji primaju redovne mesečne zarade i njihove poslodavce koje ih isplaćuju, da deo tih isplata odvoje za penzijske doprinose i na taj način obezbede izvor penzijskih prihoda za ostarele radnike. Međutim, ovaj koncept nije najpogodniji u slučaju poljoprivrednika, čiji su prihodi izrazito sezonski i prilično neizvesni usled potencijalnih vremenskih nepogoda i sličnih rizika“, kaže Altiparmakov.
Dodaje, da iz tig razloga penzijsko osiguranje poljoprivrednika zapravo i nikada nije zaživelo na način kao što je to slučaj s penzijskim osiguranjem radnika, iako su se mnoge zemlje u regionu i Evropi trudile da penzijsko osiguranje poljoprivrednika subvencionišu iz budžeta i podstiču na druge načine, ali su rezultati bili razočaravajući.
Zato se veliki broj zemalja odlučio da poljoprivrednike isključe iz sistema obaveznih penzijskih doprinosa i omogući im da doprinose plaćaju na dobrovoljnoj bazi, dok bi oni koji ih ne plaćaju bili pokriveni sistemom socijalne zaštite.
Fiskalni savet pre nekoliko godina preporučio da se ukine naplata penzijskih doprinosa za poljoprivredne osiguranike (eventualno da se ostavi samo za one imućnije sa, na primer, zemljišnim posedom većim od 10 hektara) i da se zaštita poljoprivrednika u starosti organizuje kroz sistem socijalne zaštite, budući da su sadašnje poljoprivredne penzije ionako samo minimalno veće od iznosa novčane socijalne zaštite.
„Pri tome, trošak za budžet od ukidanja obavezne naplate doprinosa od poljoprivrednika bio bi krajnje marginalan (0,1 odsto budžetskih prihoda), a poljoprivrednici koji to žele mogli bi da nastave dobrovoljno da uplaćuju doprinose i na taj način ostvare uslove za starosnu poljoprivrednu penziju. Na ovaj način bi se ne samo pojednostavio i unapredio penzijski sistem već bi se postigla pravednija raspodela javnih sredstava i omogućila dodatna zaštita i beneficije poljoprivrednoj populaciji koja je, u proseku, među ugroženijim u Srbiji“, ističe dr Altiparmakov za za „Politiku“.
B. K.
