Karakter poljoprivredne proizvodnje čija je osnovna karakteristika mali koeficijent obrta, generalni je problem sa kojim se ova privredna grana suočava u finansiranju. Poljoprivrednici u Srbiji, kako prenosi portal Bonitet.kom bankama trenutno otplaćuju kredite u vrednosti od 80,3 milijarde dinara, što je nešto manje od 700 miliona evra.
Novosadski agronalitičar Žarko Galetin kaže da su u agaru Srbije prisutna dva modela finansiranja.
„Jedan je posejati usev i čekati čitavu ekonomsku godinu da se požanje i finansijski naplati, zahteva dobru finansijsku kondiciju poljoprivrednih proizvođača, što najčešće nije slučaj. Sve je prisutniji model gde su takozvani „organizatori proizvodnje“ kao što su otkupljivači, prerađivači, kroz sistem zajedničkih ulaganja, finansiraju proizvodnju svojih kooperanata i kroz ugovoreni paritetni odnos naplaćuju svoju uslugu finansiranja. Taj model je pre svega prisutan kod proizvodnje industrijskog bilja kao što su suncokret, soja, ali i šećerna repa. Za poljoprivrednog proizvođača tu je uvek prisutan rizik loše ugovorenog pariteta“, navodi Galetin.
Drugi model su, kaže Galetin, bankarski kratkoročni krediti i to pre svega oni koji su subvencionisani od strane države.
„Poljoprivrednici, pre svega srednja i mala gazdinstva su tradicionalno nepoverljivi prema kreditima. Kao jedan od najvećih problema korišćenja kredita, verujem da bi većina poljoprivrednika navela komplikovanu papirologiju, što bankarski protokoli jednostavno zahtevaju kao neophodnost. Sa druge strane, upravo mala i srednja gazdinstva se prilikom ovakvih bankarskih aranžmana suočavaju sa nedostatkom kreditne istorije, što vrlo često može biti problem prilikom odobravanja kredita“, navodi Galetin za portal „Bonitet kom“.
Kada je reč o investicionim kreditima Galetin kaže da su oni uglavnom namenjeni proizvođačima sa jasno definisanom investicionom strategijom, stabilnim kolateralom i većim iskustvom u dugoročnom investiranju. To su, prema njegovom mišljenju, uglavnom velika gazdinstva, kao i privredna društva.
„Kod dugoročnih investicionih kredita skoro redovno kao problem se otvara izvesnost planiranja proizvodnje. Poljoprivredna proizvodnja nosi sa sobom veliku neizvesnost i rizike, toliko da jedna loša ekonomska godina može da poništi dobre proizvodne rezultate za nekoliko prethodnih dobrih godina. Upravo ta neizvesnost podstiče i rezervisanost poljoprivrednika prema svakoj vrsti kredita“, ukazuje Galetin i dodaje da prostor za bankarsko finansiranje poljoprivrednika svakako postoji.
B. K.
