Poljoprivrednicima u Srbiji od ove godine biće na raspolaganju gotovo 288 miliona evra iz IPARD 3 program. Oni koji budu odlučili da kupe traktor, izgrade farmu ili ulože u agro turizam, a troškove nadoknade iz IPARD-a, zahtev podnose Upravi za agrarna plaćanja. Posao pokreću sopstvenim novcem, a refundaciju mogu da očekuju kada počne proizvodnja.
Za manje projekte, za savet mogu da se obrate nekoj od lokalnih poljoprivredno- savetodanihvnih službi. Za veće investicije bolje je angažovati konsultantsku kuću, i to onu koja projekat naplaćuje samo ako je odobren.
Oni koji nemaju dovoljno novca, mogu da koriste kredite ili da dobiju avans iz IPARD-a, ali samo uz garanciju banke. Stručnjaci kažu da su banke po pitanju odobravanja kredita za IPARD program poprilično rezervisane, jer, kako ističu, neko ko je dobio rešenje da uđe u projekat, ne znači da će mu na kraju on biti i odobren, a novac isplaćen. Stoga rešenje vide u osnivanju namenske Agrarne banke.
„Takva banka znala bi na pravi način da prepozna potrebe poljoprivrednih proizvođača i u skladu s tim i formira kreditne linije. To bi svakako bio veliki podsticaj za poljoprivrednike da se osmele i uđu u projekat i započnu odnosno prošire poljoprivrednu proizvodnju“, rekla je za RTS dr Biljana Grujić Vučkovski iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede.
IPARD u Srbiji se, da podsetimo, sprovodi šest godina. Od 3.178 projekata, refundacija je odobrena za 1.144, toliko je zadovoljilo stroga evropska pravila. Valjalo bi da predstojeće pozive za IPARD 3 kao dobru priliku vide i kako poljoprivrenici, tako i država, ali i finansijski sektor.
B. K.
