Sa povećanjem kvote za za izvoz junećeg mesa u Tursku na 10.000 tona, farmeri dobijaju 15.000 dinara po grlu za umatičenu tovnu junad
Finansiranje poljoprivrede u Srbiji, u aktuelnim ekonomskim uslovima, nije nimalo lak zadatak. Kako za individualne poljoprivrednike tako i organizatore proizvodnje, zemljoradničke zadruge, ali istovremeno i za banke, osiguravajuće kuće… Specifičnost proizvodnje pod vedrim nebom, spor obrt kapitala, visoki i često nepredvidljivi troškovi, sezonski karakter poljoprivrednih proizvoda, nestabilnost cena, spadaju u glavne rizike s kojima se poljoprivrednici, pogotovo u ratarskoj proizvodnji, suočavaju.
U takvim okolnostima, praktično jedina prava pomoć poljoprivrednicima dolazi od države, pokrajine i, tu i tamo, pojedinih lokalnih samouprava. Ovo je ključni zaključak skupa „Finansiranje poljoprivrede uz podršku države u 2019. godini“, održanog u Privrednoj komori Vojvodine, koji je okupio više od stotinu učesnika.
Govoreći konkretno o merama agrarne politike, pomoćnik ministra poljoprivrede dr Nenad Katanić istakao je da je Vlada Srbije, na osnovu Zakona o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju, ove godine znatno ranije donela Uredbu o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2019. godini nego što je to bilo slučaj u ranijem periodu. Istakao je da su glavni ciljevi ovih mera isti kao i prošle godine, a to je stimulisanje prerade poljoprivrednih proizvoda, unapređenje stočarske proizvodnje, kao i ostanak mladih na selu.
Stočari će, naglasio je Katanić, sa povećanjem kvote za izvoz junećeg mesa u Tursku na 10.000 tona, dobijati 15.000 dinara po grlu za umatičenu tovnu junad.
-Trenutno ne postoji limit podsticaja kojim bi se ograničio broj junadi u tovu. Prema tome, stočari koji se opredele za ovu vrstu tova imaju šansu da, uz zaradu, dobiju i subvencije od države po svakom isporučenom grlu, rekao je Katanić dodajući da u cilju intenzivnijeg razvoja mlečnog govedarstva i dalje ostaju podsticaji od 25.000 dinara za kvalitetne priplodne mlečne krave, 20.000 dinara za neumatičene krave, kao i premija od sedam dinara po litri za predatu odgovarajuću količinu mleka.
Isto tako, na povećane subvencije u stočarstvu sa 10.000 na 15.000 dinara po grlu za umatičene krmače mogu da računaju proizvođači svinja. Oni će i dalje, kao podsticaje za proizvodnju, dobijati 1.000 dinara po grlu predatih tovljenika klanicama. Za umatičene ovce i koze takođe ostaje 7.000 dinara po grlu kao i 2.000 dinara za svako isporučeno jagnje i jare ovlašćenim klanicama.
Govoreći o merama previđenim za ruralni razvoj, Katanić je posebno podvukao nastavak podrške i pomoći Ministarstva poljoprivrede mladim poljoprivrednicima do 40 godina starosti koji su opredeljeni da ostanu na selu i bave se poljoprivredom.
-Pomoć za zasnivanje poljoprivredne proizvodnje i opremanje domaćinstva u ovoj godini može da ide i do 75 odsto od uloženih sredstva, a oni koji se opredele za neki od agrobiznisa ili nepoljoprivrednu delatnost koja se naslanja na poljoprivredu, mogu da računaju na pomoć od 55-65 odsto od uloženog, podvukao je Katanić, podsećajući da je u 2018. godini za meru podrške mladim poljoprivrednicima Ministarstvo poljoprivrede isplatilo 459 miliona dinara, a pomoć je dobilo 667 mladih u selima.
Pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljoprivredu Mladen Petković posebno je naglasio kontinuitet koordinisanih mera koje sprovode republička i pokrajinska vlada, a odnose se na finansiranje poljoprivrede.
-Rezultat takvog opredeljenja je da u pokrajinskom budžetu trenutno imamo dovoljno novca za sve konkursne linije koje se odnose na razvoj i pomoć poljoprivredncima, istakao je Petković i dodao da se upravo ovih dana završavaju konkursi za podizanje voćarskih zasada, opremu za podizanje protivgradnih mreža, sistema za navodnjavanje u zaštićenom prostoru kao i za opremanje stočarskih farmi.
Petković je najavio da će najdalje za dve nedelje biti otvoreno još nekoliko konkursnih linija – za startap podršku mladima u ruralnim sredinama, organsku proizvodnju i pomoć naučnoistraživačkim institucijama i srednjim poljoprivrednim školama.
Na skupu su izloženi ovogodišnji planovi podrške poljoprivrednicima koji dolaze iz Razvojnog fonda Vojvodine, Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede i Garancijskog fonda. Sredstva i garancije ovih fondova, kako je istaknuto, predstavljaju značajnu pomoć poljoprivredncima u jačanju njihove konkurentnosti u svim sektorima poljoprivrede.
