Dugo očekivano osveženje je stiglo, a ratari iz Srednjeg Banata da bi uopšte mogli da pripreme zemljište za jesenju setvu potrebno im je, kažu, mnogo kiše.
Iako kalendarski optimalni rokovi za setvu uljane repice teku, proizvođači do sada o ovom poslu gotovo da nisu ni razmišljali, jer je zemlja suva i tvrda.
Prva kultura koja će se naći u zemlji, po pravilu je uljana repica.Iako je optimalni rok za setvu uljane repice kraj avgusta i početak septembra, ovaj posao se, kaže, već nekoliko godina pomera za kasniji period.
Da proizvođači i dalje razmišljaju da li da seju uljanu repicu ove godine potvrđuju nam i predstavnici semenskih kuća.
Uljana repica je, kaže, u delu Srednjeg Banata koji obuhvata opštine Žitište, Sečanj i Novu Crnju uglavnom zastupljena na terenima gde postoje parcele četvrte i pete klase i gde druge kulture teže uspevaju.
I agronomi se slažu da je o setvi uljane repice rano govoriti, jer optimalni rok za njenu setvu uveliko teče.
„Naši kooperanti su delimično nabavili seme, ali ima i onih koji čekaju da vide da li će setva uopšte moći da se obavi. Najveći problem trenutno je nedostatak vlage u zemljištu. Prva priprema tj. obrada na parcelama gde će se sejati repica se obavila odmah nakon skidanja žitarica. Drugu pripremu koja se obavlja neposredno pred setvu repice nije moguće obaviti u ovim uslovima“, rekoe je za RTS Dejan Sekulić, agronom imanja PD „Graničar“ iz Konaka.
Prema proceni Poslovne zajednice za industrijsko bilje, uljana repica se u Srbiji gaji na oko 25.000 hektara, a postoji mogućnost da zauzme oko 60.000 hektara. Najčešće se izvozi kao seme, a ne kao finalni proizvod.
B. K.
