Dok se završava žetva kuruza i soje, ratari u Vojvodini već računaju šta će sejati ove jeseni. U uslovima sve izraženijih klimatskih ekstrema i pritiska na profitabilnost, pažnju sve više privlači durum pšenica – kultura koja daje nešto niže prinose, ali na tržištu može da postigne i do 30 odsto višu cenu od meke pšenice
Promene klime, suše i sve nepredvidivije vremenske prilike primoravaju proizvođače da traže kulture koje mogu da donesu sigurniju ekonomsku računicu. Jedna od njih je tvrda, odnosno durum pšenica, za koju iskustva proizvođača pokazuju da može biti zanimljiva alternativa klasičnoj proizvodnji.
Prema rečima Dušana Bilića iz somborskog preduzeća „Agrikom“, ratari koji su pre tri ili četiri godine uveli durum pšenicu u proizvodnju uglavnom nastavljaju da je seju.
„Iako durum pšenica generalno ima niži prinos od meke pšenice, njena cena je viša i do 30 odsto, što na kraju poboljšava profitabilnost proizvodnje i čini je atraktivnom za uzgoj“, navodi Bilić za RTV.
Pozitivna iskustva beleže i proizvođači u Oromu. Bernard Vajda, direktor preduzeća „ST. MARK“, kaže da se prinosi durum pšenice kreću oko dve tone po hektaru, dok meka pšenica daje oko dve i po do tri tone.
Ipak, ključna prednost je u tome što proizvodnja duruma, prema njegovim rečima, ne zahteva dodatno skuplje agrotehničke mere.
Zbog svega toga se očekuje da će u predstojećoj jesenjoj setvi durum pšenica zauzeti veće površine u Vojvodini, posebno kod proizvođača koji traže način da ublaže posledice klimatskih rizika i obezbede stabilniju zaradu.
K. R.
