Nagli rast cena repromaterijala u aktuelnoj setvi pšenice zadaje veliike probleme poljoprivrednicima u Vojvodini. Zbog toga mnogi nisu sigurni koliko će ih setva koštati po hektaru s obzirom da je sve poskupelo, od semena, minerelnog đubriva, pa do goriva. Mnogi će pšenicu sejati sopstvenim sredstvima ili uz pomoć organizatora proizvodnje ili zemljoradničkih zadruga. Troškovi po hektaru bi manje-više, kada se uzmu u obzir svi neophodni inputi, trebalo da se kreću oko 70.000 dinara po hektaru.
Koliko su u ovakvim uslovima ratari voljni i spremni da seju pšenicu i da li im se isplati?
„Gorivo je znatno poskupelo, a samim tim i obrada zemlje kao i mašinske usluge. Cene mineralng đubriva takođe su otišle nagore kao i semena koja koštaju oko 80 dinara kilogram. U zavisnosti od sorte, za hektar potrebno je oko 200-250 kilograma semena. Troškovi setve po hektaru trebalo bi da iznose oko 600-700 evra po hektaru“, kaže poljoprivrednik Miroslav Kiš, predsednik Asosijacije poljoprivrednika uz napomenu da će ratari koji su se ranije snabdeli sa repromatrijalom sigurno proći jeftinije sa setvom.
Kako bi prošli povoljnije ne mali broj poljoprivrednika izračunao je da, ako umesto deklarisanog budu koristili svoje seme, takozvanu „tavanku“, smanjiće troškove.
„Po mom rezonu to je loša računica jer će se na kraju neminovno odraziti kako na kvalitet tako i ukupan prinos pšenice. Savet svim našim članovima je da u setvi isključivo korite deklarisano seme jer će samo tako biti sigurni da će ono, uz odgovarajuće klimatske uslove, moći brzo da nikne i izbokori“, rekao je Nenad Manić, predsednik Agrarnog savez Srbije.
U zadružnom sektoru setva bi trebalo da se obavi bez većih problema. U Zadružnom savezu Vojvodine ističu da je mineralno đubrivo duplo skuplje nego lane kao i da cene neprekidno rastu, pa se iz tog razloga ne može izvesti precizna računica troška setve po hektaru.
„Đubrivo se uvozi iz Rusije, Mađarske, Hrvatske, Rumunije… a zbog cene gasa koja raste gotovo svakodnevno menja se i cena đubriva. Trenutno košta i 600 evra po toni, a u zavisnosti od hraniva u zemlji po hektaru za setvu pšenice treba i do 350 kilograma“, rekao je Petar Radić, savetnik za poljoprivrednu proizvodnju u Zadružnom savezu Vojvodine.
B. K.
