…a ostali nepoljoprivredni privilegovani učesnici „u lancu od malinjaka do hipermarketa“ sa 98,05%!
Posebno zabrinjava činjenica da je 18. juna ove godine jedan od iskusnijih malinara, Božo Joković iz Severova kod Arilja, razočaran dvodnevnim stopiranjem otkupa maline i ponovnim smanjenjem otkupne cene na prvobitno ponuđenih omalovažavajućih 50 dinara po kilogramu, pozvao mobu i iskrčio čitav hektar svog malinjaka, piše u autorskom tekstu za nedeljnik Vreme prof. dr Miladin M. Ševarlić.
Istovremeno, dodaje Ševarlić, u beogradskim hipermarketima maloprodajna cena 125 grama prvih svežih malina bila je 320 dinara (bez PDV-a), odnosno 51,2 puta veća po kilogramu malina (2.560 din/kg − bez PDV-a), što znači da proizvođač malina učestvuje u maloprodajnoj ceni svežih malina (bez PDV-a) sa svega 1,95%, a ostali nepoljoprivredni privilegovani učesnici „u lancu od malinjaka do hipermarketa“ sa 98,05%!
On podseća da je srpsko malinarstvo i danas jedan od najvećih neto izvoznika iz Srbije sa rekordnim izvozom od 100.136 tona malina u vrednosti od 252.743.000 evra u 2015. godini i najveći poslodavac u Srbiji – oko 58.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava uzgaja malinu na 25.670 ha u 2018. godini.
U nedostatku radnika za berbu, malinarstvo u brdsko-planinskom području sa uzgojem „na naslonu / u špaliru“ opstaće samo na porodičnim gazdinstvima koja sa dva aktivna člana svog domaćinstva mogu da obave berbu – organskih malina u plastenicima površine 20 do 30 ari i/ili u konvencionalnoj integralno kontrolisanoj proizvodnji malina površine oko pola hektara, uz povremeno angažovanje komšija i rođaka u „špicu“ zrenja najvećeg dela prinosa malina, smatra Ševarlić.
U ravničarskim krajevima, posebno sa manje kvalitetnim poljskim sortama i drugačijim načinom njihovog uzgoja, opstaće i veći zasadi malina ukoliko poljoprivrednici imaju investicione mogućnosti da obezbede mehanizovanu berbu.
Ali ni ova dva „modela“ srpskog malinarstva neće biti dugoročno konkurentni ukoliko se malinari ne udruže i zajedničkom nabavkom repromaterijala, mehanizacije i izgradnjom svojih hladnjača ne smanje troškove proizvodnje, sa jedne strane, a zajedničkim plasmanom pod istom robnom markom i posebno sa geografskom oznakom porekla i pratećim sertifikatima kvaliteta izbace ili svedu na najmanju meru posrednike „u lancu od proizvođača do potrošača“, i proizvodima viših faza prerade njihove maline maksimiziraju svoje učešće u prodajnoj ceni sveže maline i proizvoda od maline, sa druge strane, napominje prof. Ševarlić.
