U poljoprivredi posla sve više, a sezonaca sve manje

Među najvećim problemima s kojima se poslednjih godina suočavaju manja, a posebno veća poljoprivredna gazdinstva u Srbiji, jeste manjak sezonske radne snage. Razlog za to, po mišljenju pojedinih stručnjaka, ali i vlasnika plantaža, nije isključivo visina dnevnice u odnosu na onu koju mogu da zarade u zemljama EU. Sve izraženije migracije stanovništva iz sela u gradove, kao i iz Srbije u inostranstvo, još više doprinose nedostatku radne snage.

“To je sociološki problem koji je prisutan ne samo kod nas već i širom Evrope. Bogate zemlje privlače mlade kvalifikovane radnike, za naše prilike dobrim dnevnicama i uslovima rada, mada i tu ima određenih problema, ali se oni, sa zarađenom količinom novca, prenebragavaju. Činjenica jeste da zemlje EU “izvlače” dobar deo naše sezonske radne snage, a to je opet, direktno povezano sa razvojem sela i aktuelnim migracijama selo-grad”, smatra sociolog Srđan Šljukić, sa novosadskog Filozofskog fakulteta, dodajući da bi veće ulaganje države u ruralne sredine doprinelo ostanku mladih u selima, a samim tim bilo bi i više ruku za rad u poljima.

Procena je da u Srbiji u ovom momentu ima između 65.000 – 80.000 sezonskih radnika u poljoprivredi. Taj broj varira od godine do godine i niko iz nadležnih institucija sa sigurnošću ne može da pruži precizan odgovor sa kojom radnom snagom raspolažemo.

Sezona poslova u poljoprivredi praktično je na samom početku. U ovom momentu svaka prognoza oko angažovanja sezonaca je nezahvalna, ali stoji činjenica da je sezonskih radnika sve manje, uprkos tome što poslodavci za osmočasovni rad nude dnevnicu i do 5.000 dinara, ali zainteresovanih za rad u polju nema puno.

B.K.

Komentari