Žetva pšenice ove godine može se očekivati već početkom juna, što je najranije u poslednjih 20 ili 30 godina.
Vremenski uslovi ubrzali su razvoj pšenice, pa se žetva hlebnog zrna može očekivati mnogo ranije nego što je to uobičajeno za naše područje, kažu stručnjaci.
Iako je u ovom trenutku teško proceniti koliki će biti prinosi, svi se slažu da ne bi trebalo da budu ni rekordno niski, niti visoki.
„Sigurno je da se ne možemo nadati izuzetnom kvalitetu pšenice imajući u vidu uticaj bolesti koje su prisutne i koje su bile prisutne i prošle godine. Jasno je da bi kvalitet koji smo imali 2022. bio čudo, tako da se u ovom trenutku nadamo bar prošlogodišnjem kvalitetu, pod uslovm da nas padavine ne iznenade pred žetvu kada usevi budu sazreli“, kaže Sunčica Savović, direktror Udruženja „Žita Srbije“.
Savović je za RTS rekla da je najveći problem što ćemo i ove godine u žetvu ući sa ogromnim zalihama. Zaključno sa aprilom iz Srbije je izvezeno 1.139.168 tona pšenice i brašna preračunatog u zrno. U skladištima je trenutno 2,13 miliona tona hlebnog zrna. Pod pretpostavkom da za domaće potrebe mesečno troši 140.000 tona pšenice, viškovi koji su slobodni za izvoz za preostala dva meseca su 1.850.000 tona.
„Ako u maju i junu uspemo da izvezemo po 150.000 tona pšenice mesečno, pod uslovom da bude tražnje, da postoji stabilna ponuda na tržištu i da nema problema sa logistikom, dolazimo do cifre od 1,55 miliona tona prenesenih zaliha. Manji izvoz usloviće još veće zalihe. Čak i da nekim čudom izvezemo više i zalihe budu 1,3 miliona tona, nas čeka treća godina zaredom sa istorijskim zalihama pšenice u Srbiji“, kaže direktorka Uruženja „Žita Srbije“.
B. K.
